Учитељ

448 ___________________________

Скупно да се договорите, да лепо смислите реченице, па онда да запишете. Деца дискутују. Писари пишу: „На западу наше државе јесте Јадранско море. Оно је јако велика вода. Много је широко. Нама највише са запада долазе облаци. На мору сунце јако греје. Снег крај мора траје само неколико сати“.

Ви из ЈУ разреда да сами пронађете железничке путеве на Јадранско море; најпре онај који је нама најближи, а после све колико их има. Ја ћу с трећим разредом да разгледам какво је земљиште на рељефу према мору од нас. После ћемо се променити. Деца су пошла према Скопљу: „Назад — нема према западу пруге. Хајде, хајде — Сталаћ, а сада Сарајево, па крај Неретве у Дубровник“. Ја са 11 разредом утврђујем да је земљиште према мору брдовито, и да ће сигурно бити мало путева. „Ухааа, овај је јако дуг — то би било скупо: ићи у Београд, па у Загреб, па онда у Сушак... Ево, ево још један преко Дрвара у Сплит“. Ми смо нашли да је земљиште према мору брдовито и

да има мало путева. Јесмо ли погодили» (јесте — свега три).

Деца се састају и утврђују једина три излаза на море, попраћајући то разговорима о тешкоћи грађења пруге по великим брдима. Има ли шта да се запише» (има, има: пруге, брда). Из записа: „Од нас према мору има много брегова. Зато има мало железничких путева. Има их свега три. Први од Сталаћа, преко Сарајева до Дубровника. Други преко Босанског Новог и Дрвара до Сплита (уска пруга). Трећи преко Загреба до Сушака. Тешко је градити пруге по великим брдима“.

Хајде сада погледајте на рељефу шта је са рекама које теку у Јадранско море. Деца разгледају и утврђују да су Зрмања, Крка и Цетина краткотоке, да је једино Неретва нешто дужа, и да је то тако због великих брегова „све су отишле на север“. Зашто» (све ниже, ниже — а вода иде само низ брдо). Погледајте те реке и на карти. Шта би се могло записати» „Свега су четири реке: Зрмања, Крка, Цетина и Неретва. Најдужа је Неретва, уз њу иде и пруга. Све су реке отишле на север, јер су према мору високе планине“. — У слободном разговору утврђено је да је једино Неретва мало пловна; и то се уводи у скупни запис: „Једино је Неретва мало пловна до места Метковића“.

Сада пођите од Сушака на југ, па да пронађете све важније планине, и то само уз море. То нека ради Ш разред, а ви из ЈУ разреда узмите ове цедуљице, на њима су написана имена тих планина. Ви ћете их постављати по рељефу, јер тамо нема ништа написано. Сада настаје права утакмица између Ши ТУ разреда. У једном убрзаном темпу изналази се В. Капела, М. Капела, Динара, Свилаја, Мосор, Биоково, Орјен, Ловћен. Кад је ово свршено, деца записују: „Главне планине уз Јадранско море иду од севера на југ; то су: В. Капела, М. Капела, Динара, Свилаја, Мосор, Биоково, Орјен, Ловћен“. Набацујем питање која је планина највећа; деца брзо утврђују да је то Динара, на основу чега изводимо да је то група Динарских планина. Овде на рељефу и на карти не видите какве су те планине: да ли су шумовите или голе. Шта мислите, какве су» Утврђујемо да су голе, као и ове наше, али да су некад биле богате шумама. Деца записују: „Нај-