Учитељ

МР —__----__________-_ _________-- УРННИИ

грађанских школа (од 11—14 године), од којих је у сваком срезу требала да буде барем једна. Државни закон, то величанствено либерално дело, разделио је младеж која је била обавезна да посећује школу уствари на три категорије: 1) Већина деце посећивала је све до своје 14 године основну школу; 2) Део деце посећивао је после 11 године грађанске школе; 3) Незнатан део ђака одлазио је у 10—11 години у гимназије и реалке. Културној неједнакости, која беше заведена 1849 год, Екснер-Боницовом (Ехпег-Воп2) основом за организовање реалки поред дотадањих јединствених гимназија, придружила се дакле сад још и социјална неједнакост: за продукцијске класе био је стабилизован колосек народног школства, за чиновничку (управну) класу колосек државног школства; за занатлије и сељаке било је прописано практично школство, за „господу“ теориско школство; за радни свет грађанска школа на коју су се надовезивале стручне школе (а међу њима и учитељске школе), а за „свет духа“ средња школа (гимназија и реалка) на коју се надовезивао универзитет. Већ у својој једанаестој години морала се код нас младеж одлучити за један од тих путева а истовремено изабрати, ако је одлазила у средњу школу, или инжењерски позив, или који од „слободних“ позива (медицину, права, теологију, филозофију).

У Чехословачкој, која је наследила аустријски школски систем, ишло је, према подацима из 1928 год., од све деце између 11 и 14 година у основне школе 58,3 % у грађанске школе 36,4%, а у средње школе 5,3%. Од 1928 год. није тај проблем био решаван статистички (тј. нема новијих статистичких података). Али је сигурно да се у минулих десет година повећао број ђака како у средњим школама, тако и у грађанским школама, тако да би се процентуални број тих ђачких категорија изменио. Ми судимо да око 50% наше деце остаје и после навршене једанаесте године у основној школи, 42,5% да посећује грађанску школу, а 7,5% средњу школу. Године 1935 био је издат закон о „среским“ грађанским школама. На тај начин постала је та категорија школа обавезна за сву младеж која не посећује средњу школу, а способна је уопште за учење. Финансијске тешкоће у којима се моментано налази држава наравно да јако коче и ометају извођење закона, који ће се моћи да изводи само постепено. Кад закон буде остварен у целини, имаћемо код нас округло 3000 грађанских школа место садањих 2000, док имамо отприлике 300 нижих средњих школа.

Настојавање да се у ЧСР дође до јединствене школе односи се, како смо видели, на неколико проблема:

1) Сва младеж, ма које вероисповести она била, треба да иде у исту школу;

2) Треба захтевати да се спроведе принципијелна коедукација у школама свих категорија. Реализовањем те идеје оствариће се идеја јединствене школе за дечаке и девојчице;

8) Појављује се тежња да се спроведе у дело закон о среским грађанским школама, да ниједно способно дете не остане без образовања које пружа школа П степена, Тако ће се отстранити