Учитељ

488

И горњомалци воле да се друже, али мање, и не стварају групе. Више су повучени, ретко се састају, много раде и задовољни су напретком у кући. Обично се састају када треба да оду на какву свадбу или сабор.

Синови угледних доњомалских кућа, најчешће задруга, образују групе које се одликују смелошћу, пожртвованошћу и духовитошћу. Код чланова тих група постоји трајно другарство. Они се узајамно помажу у невољи и верни су један другоме. Два младића који се налазе у пубертету, чували су једног дана овце у пољу и када су их увече враћали кући, морали су да се одвоје због удаљености кућа. Тих дана река је од кише веома набујала и преко ње је морао са овцама прећи Душан, док је мало старији Ђока прелазио преко моста. Када су се прилично удаљили један од другога, Ђока одједном чу неко запомагање. Он прича: „Брго се ја јурнем, јер ми паде на памет: можда је Душан пао у реку и јака вода сигурно га занела. Кад стигнем до реку, има шта и да видим: овце већ све занела матица чак у Мораву, а Душан се у'ватио за једно грањче, баш 'де се улива река у Мораву; још мало, па да га занесе река матица од Мораву, и удавио би се сигурно. Ја одма сиђо' доле и пружи му моју тојагу, те се он у вати за њу, па га полако извуко:. А он, кад изиђе, одма' ме загрли, па поче да ме љуби. Каже: „Ово ти никад нећу заборавити. Ти си ми сад више не брат“. Ћали омо да се побратимимо, ал' то тако и остаде. Много лепо живимо. Рек'о ми чим може ће ми купи једно одело“. Верни су другови, иако се по природи доста разликују: Ђока је више плаховит, а Душан је миран и сталожен и доста попустљив и одобрава увек Ђоки због помоћи коју му је указао у невољи.

Понекад се најбољи другови и побратиме, да би тиме доказали искрено осећање љубави и да би ту везу учинили трајном и доживотном. Живот у љубави још из детињства, узајамно помагање и поверење утичу на њих тако да се зближе и побратиме. (Има братимљења због болести, а онда је ређи другарски однос. Да ли ће братимљење настати услед болести или из другарске љубави зависи од менталитета људи једног краја. У многим крајевима је раширено братимљење због болести.) Има много случајева братимљења младића који су најбољи другови.)

Чланови „узорне“ младићске групе слушају свог вођу, Дражу, када имају да донесу какву важну одлуку и помажу му када се налази у каквој непријатној ситуацији. Једном на Ускрс, када је Дража (21;3) водио коло, неки момак из оближњег села ухвати се близу коловође и намерно прекину коло. Онда му један младић из групе, Стојан (21 год.) приђе и „разглави га од силнога ударца по глави.“ Још овај није ни помислио на одбрану, а „другари“ су сви изишли пред њега, да се један другоме нађу. Када виде да му је немогуће да се брани, момак „сави шипке и отиде право у своје село“. Чланови групе су готови и да доживе срамоту ако

1) Видети чланак Љ. Бајића О побратимствима код сеоских младића у збирци Душевни живот сеоске младежи од С. Поповића и сарадника. Београд, 1932. Издање часописа Мисао.

= «нв |