Учитељ

492

Али и поред тога што постоје све ове разноликости у правцима и системама, у самој суштини примене принципа рада у настави, налазе се исте тежње и побуде 'и једни исти закони, на чијим се основама изграђује та примена. Јер код свију система и праваца из спонтане активности води се даље развиће. Свуда се при раду ангажују сви телесни и духовни органи и функције — цела личност. Рад се простире на све наставно градиво и код свију праваца и система, он обухвата духовне, природне и социјалне прилике и правне 'и културне установе животне заједнице. Исти је свуда и захтев, да рад почне од стварности, од најближег, непосредног, од живота у природи и друштву... А оно, чему је намењен рад и на чему он почива, у свима правцима и системама, може се свести у речи: дете. У његовој психофизичкој природи је основа за примену принципа рада у настави и целокупном развићу. „У деци, у. њиховим животним и духовним манифестацијама, у њиховом духовном, социјалном и културном развоју... Томе треба да се прилагоди наставни програм и да се посвете учитељеви методи.)

Различити правци и системе у примени принципа рада морају постојати и умножавати се и даље, јер принцип рада није формула (шаблон), већ функција, која претставља непрекидну динамику. Отуда проф. Матичевић с правом одређује циљ фунционалној педагогици кад каже: „Удеси своје узгојне (педагогијске) методе тако, да изазовеш културној, нарочито национално-културној грађи, одговарајуће (адективне психолошке функције: тјелесне, мисаоне, чувствене и вољне“.“)

Према овоме рад као принцип и средство у настави остаће вечито, јер се изводи из основе, која је у дечјој психофизичкој природи; а правилна је његова примена кад обухвати све наставно градиво: цео живот природе и друштва.

М Особине рада у активној настави

Принцип рада у настави, којој се поставља задатак да служи душевном развићу, као што је изложено, поникао је из клице, која се налази у првобитној акцији дечје природе. А како је развитак дечји регулисан социјалним условима, то се и наставом тежи, да се деца прилагоде друштвеном животу, да би у њему узела активног учешћа као личности, које самостално поступају. Отуда рад као средство, којим се природна активност води и развија, мора имате одлику, којом се образује самосталност, а то је могуће, ако се рад у настави примењује као слободна саморадња. По томе настава у активној школи радом уводи ученике, да личним трудом проналазе и стичу знање и развијају вољу. Тиме у дечјој природи све психофизичке снаге постају слободне, јер се и оне, које су мировале, буде и стављају у покрет, уводе у акцију и раввијају. Оне се ослобађају и обавезних шаблона (као што су формални

8) Салих Љубунчић; „Школа рада“, стр. 36. 4) Др. Стјепан Матичевић, проф, унив.: „Појам рада или активности у радној школи" — Учитељ, бр. 7—1934 год.