Учитељ

206 аи

што се према раније реченом, показало посве неодређено пишчево „испитивање суштине васпитања“, коју треба тражити час у самом душевном развитку час „у потпомагању и вођењу душевног развитка“, тако се неодређеност показује у одредби субјекта и његовог односа према објекту. Јер

„свако утицање претпоставља: нешто што утиче (субјект) и нешто што се утиче (објект утицања)", а што се „врши под утицајем заједнице, те се према томе она мора сматрати за субјект васпитања... Појам васпитног субјекта означава јединку, врсту, род и др. Милан утиче на Бранка, отац на сина, породица на децу, верске и привредне организације на свој подмладак, старије генерације на млађе, држава на све одрасле!) чланове народне заједнице" (91).

Док се тако при врху 91 стране тврди да се васпитно утицање „врши под утицајем заједнице, те се према томе она мора сматрати за субјект васпитања“, при дну исте стране каже се:

„Овде нам је за појмове, о којима је реч, довољна ова одредба: васпитни

субјект или васпитач је лице које у заједници и као њен израз врши васпитно утицање"...

Које је од та два тврђења тачно: да ли појам васпитног субјекта означава индивидуу или заједницу преко индивидуе» Јер не зна се, да ли писац налази да је васпитни утицај заједнице само посредан или непосредан. Према ниже наведеном би се могло мислити да важи само први случај, кад се при дну горе наведене стране каже:

„Остаје дакле само закључак, који намеће само суштина васпитања и који се као израз чињенице не може избећи: заједница преко васпитача утиче на васпи-

Танике, а васпитање је могућно само у заједници, чији су они чланови. Васпитач се према томе појављује као заступник, претставник заједнице".

Насупрот свему томе окретању и извртању у самој ствари на појединца утиче појединац и заједница непосредно и посредно, као што посредно и непосредно васпитно утиче заједница на заједницу, особито шира и виша на ужу и нижу, као што исто тако васпитно утиче старије и у сваком погледу надмашни је лице на млађе и слабије. Чиме притом можемо бити убеђени у тачност пишчевог тврђења: да „остаје само закључак који се не може избећи“ да се заједница „мора сматрати за васпитни субјект“ » И није ли то директна противречност, да се ипак зато суштина васпитања састоји у утицању заједнице на васпитни субјект само преко претставника заједнице2!

Наместо те бесмислице, сама животна стварност потврђује истину да лице на лице васпито непосредно утиче и без икакве њихове заједнице, као у случајевима када дете из прикрајка у кући слуша и посматра разговор и кретање некога госта, или у суседству и на улици има примере позитивног и негативног упливисања на њ. Исто тако непосредни васпитни утицај врши не само кућа, школа, црква, касарна, држава као такве него и сам ради ред у кући, школи итд. врши васпитни уплив као такав, без посредника и претставника у личном субјекту.

1) Зар само на одраслег