Учитељ

208

рација у заједници. То су васпитне методе у ужем смислу: из метода једног заната произлази метода за спремање нараштаја тому занату; из животног облика једне сељачке, грађанске или племићске породице — метода за васпитање деце тих породица, из животног облика једне народне заједнице — систем и метода за васпитање чланова те заједнице".

За објашњење односа систем — метода узет је у помоћ однос облик — функција. Горе видесмо да метода чини систем. Према томе, и додатку к том, излази да функција чини облик. Но сад настаје замућивање поставком да систем претставља сталне односе у облицима живота, а метода уређен однос функција. Кад се удруже ти парови: стални — уређени односи, систем — облик, метода — функција, шта то све даје» Зар на крају свега сваки тај пар не показује једно исто» То показује и сама тамо наведена Крикова поставка: Сваком облику одговара једна одређена метода, свакој методи један систем. И не само да то потврђују одмах затим изложене пишчеве речи него оне казују и нешто више, да је све то на крају крајева исто. Јер тамо се каже:

„Сваки облик једне животне заједнице има... свој васпитни систем и методу“. А „једино што је несумњиво заједничко свакој правој методи јест њена сагласност са суштином душевног живота и његовог развитка“.

Дакле све се, на крају свега, своди на „суштину душевног живота и његовог развитка“, тј. на првобитну активност. Осећајући да је тиме исто тако нешто „јасно“ и „одређено“ речено као што нам је „јасна“ и „одређена“ суштина душевног живота и његовог развитка одн. првобитна активност, писац као да је хтео нешто мало допринети разговетности свога неразговетног учења, кад је у продужењу ставио у заграду: „говор, привредна добра, уметност, технички облици, закони, културни и правни ред“. Међутим, стављање у један ред тако хетерогених облика, система, метода, функција само повећава забуну и изазива потребу нашег објашњења наведених примера, место да нам се објаснило примерима. И кад бисмо се упустили у објашњење објашњења, прво бисмо наместо неодређенога „говора“ рекли језик, наместо „привредна добра“ — привреда. А одмах потом бисмо збуњени застали код примера „уметност, технички облици“, и не бисмо могли наћи одговор на питање: Какве везе све то може имати са системом, методом, облицима и функцијом васпитања, образовања васпитног објектар А „закони, културни и правни ред“ — какве сличности ту систем, метода, облик и функција има са системом, методом, обликом, функцијом у суштини васпитања, с првобитном активношћу духа, с његовом суштином и његовим развиткомР

Једино могући негативни одговор на то питање најбоља је потврда томе, да није довољно само рећи да се систем, метода, облик итд. заснива на истинама о суштини душевног живота која се састоји у једној првобитно и безусловно датој активности човечјег живог!) бића“. Него треба у потпуности и пуној јасности одговорити и на питање: Каког Ово питање поставља и сам писац, али га оставља без јасног и потпуног одговора. Наместо таквог

з

1) Зар може бити говора и о датој активности човечјег мртвог бића; :4