Учитељ

Књита „Воља за моћ“ није за свакога. Она може бити и врло добра и врло опасна књига, нарочито за омладину која лако подлеже осугестијама великих духова. За читаоце који са довољном самокритиком улазе у мисли највећих умова, Ниче као лектира може бити увек препоручен — прво, да што дубље уђу у критику савремене европске културе и, друго, да својим размишљањем одбацују све оно нездраво и патолошко што у тој критици постоји и да увек са новим ставом прилави Ничеу као филозофу садашње и будуће културе. Али, има једно здраво зрно истини у Ничеу, које одвојено од света осталог значи много, можда све: то је позив на стваралаштво,

Уз потпуно поуздан превод долази и опширна добра информативна, студија

Д-р Стојановића о Ничеу, која је популарно написана. М. Р. М.

Ружа Леринц: Машта малога детета, прилог дечјој психологији и педагогији, 1937, стр. 78, цена 12— динара. Савремена педагошка, библиотека, св. 5. Издавачка књижарница Рајковић, Београд, Теразије 16. — Под горњим насловом је недавно објављена књита 1-це Руже Леринц. Студија се односи на рад маште детета до седме тодине живота, до школског периода, до времена када дете још није наложено збиљи живота.

На основу материјала, сакупљеног, углавном код деце из забавишта у Алеквинцу, аутор утврђује да је машта детета у претшколском периоду необично жива и лако покретљива. Илузионизам, комбинативна, активност и безбрижност су њене најкарактеристичније ознаке. Битна разлика између стваралачке уобразиље и рада дечје маште је у томе што код дечје фантазије нема управљености једноме, нема, синтезе, већ се скаче с преставе на преставу. Ма да дете толико ужива у свету замишљеног, који му даје могућности да допуни свој недостатак личног искуства и знања, ипак код њега се врло лако јавља и свест о разлица између стварности и илузије. Стицањем искуства та разлика постаје све јаснија.

Машта малога детета делује у правцу његових интереса, Отуда њој изванредно одговара бајка. Писац врши подробну анализу бајке, осврће се на мишљење педатога који су противу ње, и долази до закључка да је бајка, детету потребна. „„Лишити дете бајке значило би немати довољно схватања за особине његова, унутрашњег живота“, јер бајка својом природом одговара одликама дечје маште, Особито су препоручљиве бајке у којима се награђује нека врлина, као: братска љубав, стрпљивост и доброта. Бајке се могу одбацити само код оне деце која су сувише наклоњена маштању или су лако раздражљивих живаца. Активност маште није код сваког детета подједнако бујна. Постоји маса индивидуалних разлика.

Писац посматра и улогу дечје маште у игри, без које мало дете не можемо ни замислити. Оно инстинктивно осећа потребу за вршњацима, са којима се игра ради саме игре. Цео духовни живот човеков у својим почецима пролази кроз итру, па и фантазија. Живост дечје маште најјаче је истакнута. у играма у којима нема предмета.

У тесној вези са дечјим играма стоји и дечје цртање, у коме се такође изражава дечја фантазија. Првобитни цртежи су просте шеме, које се временом све више приближују претставном облику. Индивидуалне разлике и ту постоје. Једна. деца највише воле да претстављају људе, друта коње, трећа локомотиве, лађе и др. Поред дара и интереса, дечји успех у вештини цртања у претшколском добу одређен је и материјалним чиниоцем. На крају писац изводи закључак да „сва васпитачка делатност мора да тражи ослонца у детињој природи. Васпитач мора имати љубави према детету и разумевања за његов свет, да би могао пружити повољну средину у којој ће оно да расте и да се развија тоњено унутрашњим снагама“.

Занимљива, јасна у излагању брижљиво сабраног материјала, књига г-це Леринц је користан прилог нашој психологији и педагогији. Она је добродошла забавиљама, родитељима и уопште свима онима који желе да се што темељније уповнају са дечјом психологијом, ради што правилнијег васпитања младежи.

Љубивоје Бајић

Проф, К. Н. Корнилов: Методика испитивања детета — превео с руског Рад. В. Теодосић, издање књижаре Џелеблић, дена 12 динара.

Душевно развиће детета све више је предмет проучавања психолога, И педагота. Резултате дечије психологије користе и општа поихологија х наука, 0 васпитању. Познавање дечије душе основни је постулат савременог васпитања. Испитивање детета код нас тотово и не постоји. Сем веће студије (из области де-