Учитељ

Бапа

времена француска, немачка и швајцарска педатошка литература, мното су заузете развићем и ојачавањем социјалних сила у дечјој души, јако истичу сбцијалне задатке васпитања и теже да чак и личност објасне као резултат дејства социјалних сила. Та тенденција „социологивма“ има, разуме се, своја законска права, али, када добије преувеличане облике, на пр., као у Русији, Немачкој и Италији, онда постаје врло опасна и рушилачка. Буше се са великом вештином и документовано бори с крајностима „социологивма“. Књига има предтовор од А. Феријера. В. 3.

Мате Демарин: Идејне компоненте радне школе, Загреб. 1936, 8%, стр. 158, цвнаг — У Госпићу на периферије Отаџбине, у маломе личком месту било је ипак неких услова за теориски рад и плод тога рада је ова прилично обимна књига, чији се материјал оснива на доста богатој и разноликој педагошкој литератури. Види св да је књигу писао идеалиста и велики трудбеник, који је као пчела скупљао мед ба свих биљака за своју доста ботату књижицу. То мното значи за оне који до Бога, кукају како не могу на књизи да раде, јер су у културно забаченим местима. А Госпић 2

Шта је писац хтео са. овом књигом. Да нам изложи главне идејне линије историјског развоја радне школе (на жалост, највише како се развој кретао у Немачкој). Да нам јасније изложи тезу, да садашње схватање радне школе претставља, резултат извесног развоја, извесне борбе, извесног доста дугог рада у педагогици крајем 19 и почетком 20 века. То је испитивање потребно и оно се мора да продужи и продуби, да би „многобројни фактори и моменти који су овде сврстани у идејне компоненте радне школе“, постали још јавнији и потпуно уочени.

Поред историских линија развоја радне педатогике и радне школе изложене су идејне компоненте радне школе: психолошка, социолошка и педатошка. За овим основни принципи радне педатогике, Закључак целокупног излагања је у доминацији емоционализма у великој синтези интелектуализма, волунтаризма и емоционализма. Ова лепа излатања писана на основу туђе литературе али преломљена кроз нраксу и душу аутореву, душу човека који воли свој народ и децу, човека хуманисте —- звуче понекад и сувише песимистички и писац са покличем зове све у борбу за бољу школу не само кроз школу и школски рад, већ и кроз друштвени преображај, јер је „реформа школе готово намогућа без темељите друштвене реформе, без праведнијет социјалног поретка“. Посебно учитељ не сме бити „непомичан, резигниран и скрштених руку“. Јер радна школа се не декретира већ ствара и борбом и радом. А преко ње врши се препорођај људи. Зато „ваља ући с пуном вером у бој за обнову људи, њихових душа и срца, али и социјалне правде“.

Драгољуб Бранковић и Тодор Лилић: Огледна народна школа „Краљ Алексанпар !“ у Београду, Београд 1937, 80, стр. 206, цена 25— динара. Издање наставнич-= ког колегијума. — У низу књига ив области васпитања и наставе ова књита има Једно посебно место, јер претставља теорију и праксу прве државне огледне основне школе, која ради по савременим начелима. Обичај је у читавом културном свету да се новине у области васпитања и наставе прво огледају, испробају у таквим школама. и онда, према резултатима, оглашавају ва успеле или неуспеле. Ту се врши један напоран рад најбољих теоричара и практичара и после дугих студија и екслериментивања дају се формулисани закључци преко брошура, часописа и књита и тако презентирају осталој заинтересованој јавности.

Наша прва огледна школа је почела свој рад 1 септембра 1985 год., у не баш најбољим приликама за свој рад, и сада нам после годину и по дана рада излаже своје методе и своја упутства. Не треба мислити да је ова Отледна школа за то кратко време извршила све оно што такве школе имају да изврше, Не, тако не треба схватити овај спис. Он у суштини претставља извод из методичког и педатошког рада, који се окреће око појма радне школе, школе живота. Сва начела и сви поступци који се сматрају за најбољи у овоме покрету на страни, огледани су у овој школи, они су код нас испробани да би се прилатодили нашим школским и народним приликама. За сада није реч овде о једном специфичном новом и непознатом начину ертанизације школе и рада, о неком новом до сада непознатом систему, већ је реч о примени опште познатих начела радне школе у нашој средини. Зато се може рећи, да је Огледна школа у Београду почетак покушаја Београдске реализације свих тих начела и њихово што подесније остварење с нашим средствима и У наним приликама.