Учитељ

~

нингер није могао запазити трајан однос међу ученицима који су припадали приметно неједнакој средини. Он је утврдио велику «сличност милјеа и код оних који нису имали своје пријатеље у кругу фака са којима су учили“). Јачина утицања социјалне средине показује се и у избору и природи другарства код младића. мСеоског младића не муче тешки проблеми. Он јасно опажа ствари и оцењује их у оквиру традиционалних мисли и закона. Ханс "Фукс је утврдио да оцењивање вредности и вољне радње сеоског „младића зависе од његове средине, животни циљеви су утврђени, преносе се традицијом, младићи већином не долазе до тога да стварају свој животни план у правом смислу и само делом могу развити код себе прави младићски живот“). Сеоски младић је везан за родну груду и природу. Његово образовање има јак "корен у традицији“). У Уводу смо истакли да младић прима од „своје околине схватање другарства и уверења која се односе на другарске и пријатељске односе на селу. Код великог броја испи„таних дечака и младића истичу се свест о корисности удруживања. зу животу и другарска верност. Они су свесни да су јачи када су удружени него кад су одвојени. Заједнички се бране од непријатеља као и одрасли. Договарају се у важним околностима. Колективна делатност је ознака одраслих на селу. Сељаци су упућени на узајамно помагање. Та црта се изражава и у другарским односима код младића и дечака. Најчешћи узроци њиховог дружења су: заједничко учење и помагање при учењу (12,03%), узајамно помагање у невољи (10,08%,) и узајамно материјално потпомагање и искоришћавање (9,919).

Грађа показује да и сеоски младић заузима критички став трема својим друговима, врши избор и даје карактеристике својих жмајбољих другова. За ове каже да су поштени, честити, искрени, поверљиви и одани“). Код нешколоване сеоске младежи која сазрева, јавља се расправљање о вредностима“), али у знатно мањој мери него код школоване из узрока које смо раније навели.

6) Karl Reininger: Ober soziale Verhattungsweisen тп дег Уогрибета, 1924 с. 83.

7) Hans Fuchs: Psychologie der Jugendlichen аез Гапдез, 198 с. 41—49. .

82 Ed. Spranger und Ed. Niffka: Der jugendliche Mensch (Miinnliche Jugend) 1932, c. 32. O сеоским младићима у Словенији видети Josip Jeraj: Daševna „родобђа mladosti (1930) a Naša vas (19353).

9) Разлике у оцењивању вредности обелодањују се у говорном изразу код дечака и младића. Док искази дечака од 1—14 год. показују сиромашан речник и једноликост, понављање истих израза, неодређене и оскудне појмове, „дотле се у исказима младића од 14—18 година изражава познавање већег "броја речи, разноврсност, већи број примера, јасност већег броја појмова. У односу на дечаке наши резултати подударају се са резултатима до којих је дошао Ханс Лобауер који је проучио сазнање које имају дечаци и девојчице од 11—14 година о туђем душевном животу. Видети Н. Г.оћђаџег:: р7е Hrkenninis fremden Seelenlebens bei 11 bis 14 jdhripen. Zeitschrift 1. рда. Рзусћотоџје, Арг! 1928, с. 212.

10) Видети Штернову дефиницију суштине пубертета у Отипаштеп дез јисепаџсћеп Зеејепбидез у Егглећипрзртобете бег Кеџехеш, ћ. уоп Кизтег, 1925, с. 28. За сеоску младеж важи и Шпрангерова одредба битности доба савревања, са извесним ограничењем. (Видети Е4. Зргапрег: Рзустогорте des _Jugendalters, 1924, с. 38).