Учитељ

616

још није било питоме цице маце као данас. Гонио чича из Крапине мишеве, викао на њих, убијао их каменицама и штапом, али то није ништа помагало. Ноћу су мишеви уједали и самог чичу из. Крапине. Он је тада бесно скакао и будио своју чељад, гласно. вичући: „Циу, циу!“ — а тиме је он својим чудним језиком говорио да су се опет појавили мишеви. Сви би они устали и водили борбу са силним мишевима... Једног дана отишла је сва чељад. чиче из Крапине у лов и скупљање плодова. У пећини је остао висећи на зиду један одерани зец кога је прошлог дана. каменом убио најстарији син чиче из Крапине. На букви крај пећине била. је једна дивља мачка која већ четири дана није могла да нађе ништа за јело. Она је била јако огладнела и погледала је на све стране не би ли негде нашла нешто за јело. Напослетку је опазила оног одераног зеца у пећини. Сишла је брзо са букве и отшуњала се у пећину. Хитро се припела до зеца и почела га халапљивојести. Одвише гладна, она није ни приметила кад се у пећину вратио чича из Крапине. Он је одмах приметио мачку, прикрао јој се и поклопио је кожом од медведа која му је служила уместо: капута. Мачка се копрцала, али јој ништа није помогло, Она је постала заробљеник чиче из Крапине. Кад су се вратили и остали укућани чиче из Крапине, он им је сав радостан почео показивати уловљену мачку, коју је зазидао камењем да случајно не побегне. Чича из Крапине се радовао и пљескао својим дугачким и чупавим рукама. Пружао је руке према мачки и викао: Мјау, мјау. То је на његовом говору значило реч мачка. Сви су они заволели уловљену мачку и сваки дан је добро хранили. Једног јутра су се сви веома изненадили: мачка је омацила петоро. мачића. Мачићи су мјаукали, маца их умиљато лизала, а чича из Крапине и његови укућани смејући се дизали шест прста и непрестано викали:Мјау, мјау — хотећи тиме рећи да сада имају шест мачака. Кад се мачка припитомила и смирила, онда су је пустили из њеног затвора. Она није никуда ишла од својих мачића, који су били још питомији од своје мајке. После се намножило много, многих питомих мачака и у кући чиче из Крапине и његових рођака никада више није било много мишева. Ето, тако је постала питома мачка, или Мјау, како је то говорио чича из Крапине, који је од дивље мачке створио питому мачку.“...

Деца у слободном разговору детаљно обнављају испричану причу, нарочито оживљавајући говор крапинског човека. У том слободном разговору разумљиво да није изостала и анализа саме приче, при чему су деца дала ванредно објашњење о мачкиној љубави према мачићима које је омацила и који су је задржали да не бежи у шуму. „Ми једном понели мачиће, па их сакрили, а наша маца узела маче у уста, па га опет однела на старо место:“

Цртежи, премда стварани на коленима, дали су неколико ванредних делова из приче, међу којима се нарочитом пластиком истицао бој чиче из Крапине са мишевима, заточење мачке и њено мацење. Вредно је поменути да деца и за време цртања спроводе захтев помагања и узајамне сарадње, што је у овом конкретном случају било у виду договора које све моменте и предмете треба