Учитељ

617

унети на поједини цртеж; чиме се ни у ком случају не спутава“ лични полет и самостварање, него му се чак даје одређенији" смер и шири избор.

„Да ли би сте могли, децо, негде у оближњој кући да нађете“ једну мирну мачкуг Требала би нам само неколико часака, да је ви боље разгледате и упознате.“ Деца се убрзо враћају са великом“ сивом мачком. „А, то је деда Николина Дремавка — само дрема и спава. Каже дед Никола да су јој мишеви почупали бркове.“ „Е, сада да ми лепо описујете ову мачку — шта све видите на њој»“ „Глава јој округла... Има кожу... Реп јој је дугачак; она с њим миче кад види миша... Витка је. Ух, што лако скочи! Погури се, па истом полети као тица... Очи су јој боље него наше. Молим, она светли с њима ноћу — ја једно вече нисам знао то: мама, мама, ено гори кревет, а то није горио кревет, већ мачка лежала на њему. Светле јој очи као свеће.“ — „А како се она, олако лако пење уз букву кад јој се примакне злог“ „Има она оштре нокте као игла — ево, могу се видети и код Дремавке... Е баш неће да их покаже: увукла их. А да се јави мија, ала би га шчепала.“ „Шта рекосте: може их увући»“ „Па да.“ „А ми нашер“ „Не можемо, не можемо па нисмо ми мачке!“ „Погледајте у њене табане, децо, шта видитег“ „Као мале лоптице,“ „Зашто је то такор»“ „Да лакше иде — и наша пета је овако мека — а и да се може пришуњати мишевима.“ „Ала ви то знате као“ да сте некад и сами били мачке.“ „Молим, господине, Дремавка огребла Дену.“ „Е, па она је тиме хтела да каже да је време да је пустимо.“ Дремавка је хитрим корацима напуштала наше друштво. Деца су је испраћала раздраганим повицима...

„Лепо сте испратили цицу мацу. Сада знате готово све о: мачки: и како је припитомљена и о њеном телу. Али нам је још нешто преостало: требало би да мало поразговарамо и о мачијој породици. Ја се сећам кико сте ви прошле године весело говорили. о кокошијој породици. Де, сада да чујемо ко је отац код мачака, како се он зовер“ „Мачак! Мацован, а кажу му и Мацан.“ „А мајкар“ „Мачка! Мица! Маца... Она својој деци преде а и људима. кад је милују.“ „Како она храни своју децу“ „Доји их млеком, а кад мало поодрасту, улови им и понеког миша.“ „А Jena?“ „Мачићи! Они су мали, само мјаучу и сисају.“ Тако су деца у једном занимљивом говору претресла и мачију породицу.

Неколико дана после овога деца су у свом јутарњем извештају напоменула и ово: мали Страшимир и Рајчо (браћа) причали код куће оцу и мајци како је припитомљена мачка. Страшимир је само приповедао, а Рајчо је чак преврнуо кожух,. затворио мачку и говорио као чича из Крапине- мјау и циу. Деца су са пуно радости причала о томе. Један доказ како се дубоко. засеца у дечију свест рад који не одише књишким загушљивим дахом. „Мени је мило што су њих двојица причала код кућео ономе што су радили у школи. „Не само то, ја бих жело да и ви нешто слично изводите овде пред нама у школи, као што су њих двојица код своје куће. Зато би било згодно да се сада лепо договоримо, шта би све требало направити, шта говорити,,