Учитељ

618

колико да, вас суделује, па да то онако. најлепше буде. Ја ни овога пута нећу да се много мешам у ваше послове; хоћу да. видим како ћете ви то сами извести. Сада на посао! Ви ћете то лепо. сложити, ја знам, само се сви заједнички договарајте и радите“.

Деца радосно прелазе. на тај посао: После дугих договарања а и живих расправљања, деца су изнела предлог О извођењу импровизације припитомљавања мачке, у чему ће се опет одразити у пуном светлу тврдња, да деца сама и незауздавана, сувишном, а често пута штетном, бригом наставника могу много тога да учине и потврде, да је њихов дух тако дијаметрално опречан бесмисленом предметном цепању. Ево тог њиховог пред„лога: изводиће претставу у дворишту крај зида, да то изгледа као да је пећина; прво ће се приказати ноћ кад мишеви нападају „на чичу из Крапине и његову породицу, затим заробљење мачке и радост свих укућана и напослетку миловање питомих мачака. „Деца напомињу да сви они који буду претстављали морају имати извраћене кожухе и да ће наложити ватру, и то „кресањем како је радио и чича из Крапине“.

Само извођење је текло овако: породици чиче из Крапине је зима, они тај осећај хладноће испољавају дрхтањем и мрмљањем •бррр — ху, после сви чланови вредно спремају ватру кресањем кремена о кремен. Кад се ватра разгорела, сви су полегали, а. један ђак је почео да прича: „Пала је ноћ. Породица чиче из Крапине спава. Она нема добру цицу мацу која би их чувала од мишева. Мишеви су гладни и нападају чак и на људе.“ „Пра„људи“ скачу и уз повике: циу, циу, циу! гоне замишљене мишеве. — После тога говори једна ученица: „Једног дана породица чиче из Крапине отишла сва у лов и сабирање воћа и плодова. Пећина „је остала сама. На њеном зиду висио је један одерани зец. Крај пећине. на букви била је једна гладна дивља мачка. Гладовала је већ три дана. Нањушила је оног зеца у пећини и брзо се увукла унутра да га поједе. Била је јако, јако гладна и није опазила кад «се је вратио чича из Крапине у пећину. Он је на њу, полетио и уловио је.“ Један малишан је носио на рамену камену секиру. "Опрезно је скинуо свој кожух и бацио на замишљену мачку. У кавезу од камена већ је робовала из суседства донета мачка. „Чича из Крапине се много радовао уловљеној мачки. Кад се је вратила његова дружина, сви су се радовали том лову“. Укућани пећине скакућу око камене ограде, пљескају рукама и усхићено певају: мјау, мјау, хоп, хоп — мјау, мјау — хоп, хоп. Говорник наставља: „Мачка је била скотна и она се ускоро омацила. Више никада мишеви нису досађивали чичи из Крапине и његовим укућанима.“ Дружина чиче из Крапине седи и храни мачку и петоро мачића. Понеки весело запева: мјау, мјау — и потом дигне шест прста, желећи рећи да имају сада шест мачака. „Мачка и мачићи се припитомили. Нису били више дивљи и нису никуда «бежали. Ето, тако су постале питоме мачке“. — Глумци «се повлаче са „позорнице“. Мачке се односе суседима.

Сва деца весело коментаришу приказивање припитомљавања мачке.