Учитељ

619

МАТО ЛОВРАК: О глумљењу у народној школи')

3 РАЗГОВОР МАЛИХ СКЛОНИШТАРАЦА

(Овај разговор удешен за позорницу особито је прикладан «стога, што може упослити 18 дјечака, док заправо најтеже улоге имаде највише четворо до петоро дјечака. Ова драматизација слободно је створена на темељу закључног једног разговора, којег сам чуо једног дана међу дјечацима мојега одељења, који су готови сви ђаци врло сиромашних родитеља са најудаљенијег периферије великог града. Сваки ће наставник врло лако опазити што је у игроказу заиста од деце, а што од наставника придодано. Код овог сценског разговора желимо нагласити ово: Тај сценски приказ особито, а исто тако ни она два прије овога нису уопће писана по законима драмског литерарног дела. Ту се може да виде дијелови драме. Ту нема кризе ни перипетије и т. д. Унаточ тога могу дјеловати с позорнице исто ефектно, ако се дјеца увјежбају солидно глумачки, и ако се, особито у овом «случају, разговор извађа у живом темпу, бурно без станке, т. ј. управо онако како бурно тече разговор међу дјецом. Још нешто треба да се каже: Овим драмаматизацијама је главни циљ да дадемо неколико практичних примјера драматизација, према којима ће евентуално вјешт наставник створити сличне игроказе, који ће бити подеснији за његову околину. Овај „разговор“ не би био толико за село. Он је узет из живота великоградске сиротне дјеце. Према њему ће наставник са села моћи удесити „разговор“ својих малих ученика сељачића с нешто мало вјештине. Да се не догађа овај сценски приказ опет у разреду као онај први, ставили смо га у просторије градског склоништа (обданишта), у којем наши сиромашни ђаци бораве преко цијелога дана под паском учитељица. Тамо се и хране и приправљају за школу. Мојих осамнаест ученика извело је овај игроказ на школској приредби, која је била изведена у славу „Мајчиног дана“ и „Црвеног крста“. Зато смо конац разговора онако у пар реченица удесити „пригодно, с обзиром на „Мајчин дан“, (дан Црвеног крста.)

Прије него што се завјеса рашири, чује се на позорници звекет ножева, виљушака и жлица као и дјечији жамор. То мали склоништарци управо ручају. Кад се завјеса рашири, на позорници се виде три стола. Око њих осамнаест столица. На столовима много књига, биљежница, пера и оловака. Изнад врата пише великим словима: „Благоваона градског склоништа.“ Усред собе са стропа виси табла са натписом: „Учионица склоништа“. Још једно кратко вријеме публика гледа празну позорницу и слуша жамор и звекетање из благоваонице. Наједном наста мир на позорници. Кроз врата улазе ђаци. Кад су сва осамнаесторица на позор-

1) Види Учишељ стр. 137 и 275.