Учитељ

622

сам ишла изабирати нову хаљину. Знаш, изабрала сам једну дивну, која ће се цијелом свијету свиђети, па и теби, а стајаће те само. двије тисуће динара! 17 дјечак (удара штапом о под, врло строгим гласом): Ја ти од данас заповиједам, да будеш више код куће! Нећеш ићи само по каванама, нећеш само бирати хаљине! Ти ћеш одгајати кћерку. Не дам више узимати гувернанту! 18 дјечак: Али драги мужићу, што је то данас с тобом! 17 дјечак: Ни ријечи више нећу да чујем!!! 78 дјечак: Но добро је. Нека ти буде. 17 дјечак: Но видиш. Знао сам ја да је моја жена добра и паметна. (Помилује је). Сви: Ха! Ха! Ха! 17 дјечак: Наша је представа готова! Сви: (Пљешћу): Одлично! Живели! („Глумци“ им се клањају, „дама“ шаље пољупце захвалности, скида са себе дијелове женске тоалете | и баца комад по комад кроз отворена врата иза кулиса. То исто ради и „директор са штапом, полуцилиндером и са јастучиће на трбуху). 1 дјечак (раздрагано): Зар нису ова двојица одлични глумци» Сви: Јесу! Јесу! (Пљесак опет.) 2 Дјечак (с највише злобе): Биће они слуге, а не глумци! Глумац мора бити најприје господин, а они ће бити шинтари! 7 дјечак (огорчено): Стиди се, како говориш! Тако говори онај, који неће с нама да ради! Сви (огорчено): Тако је! 1 дјечак: Наш господин учитељ вели, да баш сиромашна дјеца треба да пљуну у шаке и да науче, што им је могуће највише. Сви: Тако је! 7 дјечак: Предлажем зато, да наставимо с вјежбањем писменог дијељења, али најприје идемо на двориште да се протрчимо! Сви (одушевљено): Идемо! Хура!! (Отрчаше. На позорници остаје само 1 и 2 дјечак. 2 дјечак: Чујеш, ти си сила! Слушају те сви као Индијци свога Гандија. Али све смо чули, што желе бити, само нисмо тебе! 7 дјечак: А, хоћеш ли да знаш» 2 дјечак: Ух, погинућу од знатижеље! 1 дјечак: Онда чуј! Желим летјети у стратосферу... 2 дјечак: Аха! Ти желиш можда надмашити славног Пикара и руске стратосферце2! 1 дјечак. Да. Имадеш ли што против тога» 2 дјечак: Ни говорар Већ напротив! То ми се свиђа! Молим те прими ме за свога асистента! 1 дјечак: Али то значи, драги мој, носити главу у торби! Пукне ли балон или гондола: фиууууу!! Одлетјећемо на земљу и — бум!!: Разлетјећемо се на стотину комада. Горе у висинама сене може дисати! Тамо је страшна студен. Знадеш ли, да је сунце у стратосфери љубичасте боје! 2 дјечак: Нека је, не познам страха! 1 дјечак: Онда је у реду, примам те за асистента! (Рукују се срдачно.) А сада, друже, на посао! Треба правити нацрте балона и гондоле у коју ћемо монтирати барометар, термометар и боце с кисиком. 2 дјечак (одушевљен): Идемо! На посао! 1 дјечак: Али нацрте не може да прави онај, који не зна одлично писмену диобу! 2 дјечак (се чеше иза уха): Зар се без тога никако не можер! 1 дјечак: Не може, друже асистенте! Пикаров помоћник имаде математику, физику и кемију у малом прсту. 2 дјечак: Опет ти велим, силан си! Предобио си ме посве» 1 дјечак (весео, сјају му очи): Велиш, друже асистенте, силан сам! Но, нека ти буде! А, знадеш ли, коме имадем за то захвалити» 2 дјечак: Коме» 1 дјечак: Мајци мојој! 2 дјечак: Живјеле мајке! 1 дјечак: Тако је: Живјеле! (У све већој ватри). Да живи и драга нам домовина!! 2 дјечак: Тако