Учитељ

трРШИнН_____________________---

делокупног развитка сазнања, а не као процесима учења, А што Хербарт душевне појаве објашњава механизмом претстава, то ниуколико не потврђује нити обара његово учење о једном основном општем процесу сазнања у току не само целокупне наставе него и у прелазу на научно-филозофско сазнање. Тај процес, за Хербарта и оне који га са Стојем и његовим присталицама разумеју, објашњава унеколико ма_ гловите речи Песталоцијеве о једној доброј методи „која савршено 3 почива на вечним природним законима". Ако се такво разумевање Хербарта од стране једног нехербартовца не може сматрати за „сасвим модерно“, за какво Младеновић сматра своје у разумевању Песталоција, не може се узети ни за погрешно, какво се уистини показује Младеновићево, које је могло доћи и до оваквих схватања у решавању проблема наставних метода: i

3 •

___„да сваки учитељ, треба да изгради своју методу. „Да би изградио своју методу, наставник мора да уђе у суштину и смисао свакога од њих (наставно градиво, наставни смер и ученичка индивидуалност), и да их поуздано схвати како појединачно тако и у јединству које они чине.“ И потом се захтевају „извесне основне заједничке погодбе: 1) лична вредност и стручна педагошка страна... 2) поуздање, које наставник добија сопственим проучавањем одређеног наставног градива... 3) љубав и преданост... да на основу својих сопствених доживљаја покреће ученике на доживљаје... 4) осећање одговорности... Наставник, који има

ЊЕ а а ка ера сну сто ј - >

осећање одговорности, удубљиваће се темељно у наставно градиво и у све прилике за његову обраду...“ (538—540).

аза а

Према оваквом схватању има толико метода колико наставника, ученика и њихових заједница, колико врста наставнога градива и на- ] ставних смерова, те су по томе оне безбројне. Само су им, по Мла- + деновићу, извесне основне погодбе заједничке, али несумњиво су зато утолико више индивидуално обојене уколико су одређене и схват- 1 љиве. А по Младеновићевим одредбама и нашем схватању тих одре- 5 даба методе се састоје више из пустих захтева него из остварљивих погодаба. Јер све о методи и методама код Младеновића је посве магловито, те нам још једино преостаје уздање у пишчево разгледање склопа и разумевање духа методских јединица, у његово разликовање облика рада старе и нове школе. Само нажалост и ту нас M. срета иста магловитост одредаба и захтева, тако да и у обради на-

ставнога градива

„има да пресуди у првом реду природа наставнога градива с погледом на суштину наставе и особености ученичког духовног живота... На који ће се начин | обрађивати свака наставна јединица, има да одлучи учитељ с погледом на сва три | методска чиниоца: |) према одређеном наставном градиву, у чију природу и смисао треба да се удуби тако, да их потпуно схвати, 2) према смеру, који отуд произлази за наставу и способности ученика..." (544—555).

1) A. Gleichmann, Uber Herbarislehre von den Sfulen des Unferrichis. Langensaliza 1893. Види мој спис: Основна настава у светлости дидактичког критицизма.

: Коићи |- ==