Учитељ

196

педагошких дела Л. Толстоја (такође и његово главно дело, посвећено критици савремености: „Шта треба да радимо" и други чланци) истичем ове К. Н. Венцељ: 1) Борба за слободну школу, 2) Ослобођење детета, 3) Како да створимо слободну школу, 4) Идеални дечји врт и 5) Етика и педагогика стваралачке личности; Н. В. Чехов: Слободна школа; Кљечковски: Савремено васпитање и нови путеви; Горбунов — Посадов: Деца, радници будућности; С. Н, Дурилин: У школској тамници; Кистјаковскаја и Горбунова—Посадова: Оглед нове школе (Дом слободног детета); Капћерев: Историја руске педагогике.

Шацкове књиге су ове: Деца радници будућности, Чили живот, Године тражења, Рад и одмор. Његови чланци у часопису „Слободно васпитање“ (пре 1917 г.) су следећи: Народни учитељ, Народно просвећивање, На путевима за нову школу. У истом часопису штампани су и чланци Зеленка и Шлегера.

8 9. Педагошка мисао после револуције 1917 године. Настањивање совјетске власти у Русији и режим који је она створила лишили су руску мисао сваке слободе. Из Русије је отишао и нагнат у емиграцију велики број интелигенције, а у самој Русији свуда су истицали на прво место само они, који су се партиски или идеолошки приближили комунистичкој странци. За руску школу и руску педагогику наступио је тежак тренутак, иако је званично педагошко стваралаштво, као и у другим областима културе, узело велике размере. Владини кругови тежили су да од школе направе спроводника совјетске политике, за њу се везали своју идеологију, своју антирелигиозну кампању и комунистичку омладину (комсомол). У исто време за обавезну је била проглабзена доктрина радне школе, иако није било у стварности реалних услова за примену принципа радног васпитања у школи. Био је објавјен поход на старе наставнике, а ученици нарочито из средине комсомола добили су право приоритета у школском животу, елементи сваке дисциплине били су одбачени, а доцније се тражило од учитеља да с успехом положе испит из политичке писмености. Неповерење према учитељима свих врста, као носиоцима „буржоаске идеологије", диктирало је да им се постављају најневероватнији захтеви, материјални по"ложај школе и учитеља долази у крајњу оскудицу. Руски учитељи у маси нису задрхтали, остали су на својим положајима да послуже младом поколењу и поред несношљивих услова у које су били стављени. Званично и незванично учитељима се више пута изражавало неповерење, али совј. власт није имала други излаз и морала се мирити с учитељима. Међутим рушење руске школе од 1919-20-21 год. достигло је тако јаке и незапамћене облике, да су у просветној централи (наркомпрос) морали приступити регулисању школског дела. Историја реформе руске школе 1923 (а тако исто реформа 1928 и 1931') еволуција на-

1) Види о овоме садржајну студију проф. Хесела и Н. Ф. Новожилова „Десет година совјетске школе“, „Руска школа за границом“ Бр. 28 (Праг 1927—28). Тако исто види енглеску књигу М. Нап5 апад 5. Незеп, Едисаћопа! Ројсу т 5Зомјећ Киззја. Гопдоп 1930. Врло важне студије С. Хесена у часописима говоре о новијим етапама совјетске школе.

до