Учитељ

поново игру. Њу замењује играч који осети марамицу, а она заузме место играчево.

Н. з. Не сме се ударати по глави, него само по леђима. Трчати се сме само око кола, а не кроз коло. Ако је разред већи, поделити га на две групе да би сви ђаци подједнако активно у игри учествовали.“) После ове игре деци рећи да покажу како мачка иде.

Сам ред обраде не мора бити како је овде изнет.

Вит. 3. Трумбуловић

РИБЕ _ (у Н разреду)

Први час, четвртак. Цртају рибе које су виделе, у продавници риба.

Други час. Разговор почиње о слици која је нацртана на школској табли. Кажу да су је цртали по сећању после повратка са рибље пијаце. (Једна група са наставницом била је до Палилулске пијаце, а други су били до Јованове, Бајлонове и на Зеленом Венцу).

Наставница пита зашто је Милутин нацртао овако великог шарана. Настаје нагађање док озбиљно-намрштени Милутин не одговори. да је таквог видео.

Говоре све што знају о шарану као и оно што им је испричао продавац са Палилулске пијаце (шта једу поједине рибе, из којих су река најбољи шарани...) На то мали Твртко додаје да је сад Дунав „слатак“ јер су царинарници ухватили украђени сахарин и бацили у Дунав... Ово је била варница, јер су се одједном чуле речи: лопови су кријумчари, краду државу јер неће да плате царину (то је, госпођо, трошарина“). Кад их наставница запитала да ли су видели сахарин одговорили су да нису видели, али знају да је много сладак, каошто знају да је кинин горак. Господин Бранковић који је био гост са господом будућим инструкторима пружио је бочицу са сахарином да наставница покаже сахарин.

_ Мали Борислав додао је одмах да он зна да сахарин лечи шећерну болест и доста тачно објаснио је шта то значи шећерна болест. Игор и Фаркић објашњавали се како је слађи сахарин од обичног шећера итд. итд. (Наставница је одједном сазНала шта све деца чују у кући), |

") Веселе дечје игре од Ф. Тошовића. Искористио сам и Школу рада (С. Караџића.