Учитељ

Брка НЕ ЕР оре: ен Иви антене 222) 191

и нејасни појмови и претставе о суштини активне школе, као и о томе по чему се она разликује од старе или тзв. традиционалне школе.

Има њих, који због непознавања ствари, мисле да је нова школа неки одређени и потпуно стабилизовани, па можда, и укалупљени тип школе, тј. шаблонизовани тип школе, у којој се ради по тачно израђеном плану и систему. Писац овог чланка је у неколико махова примао наивна писма од неких школских радника, у којима га моле за упутство, како се могу „по новој школи обрадити" поједине методске јединице. Ова чињеница потврђује да их има и код нас, који мисле да је нова школа нека врста нових формалних ступњева по којима сваки може добро да ради. Има њих који још нису начисто с тим да нова школа још не постоји, него тек постаје; да Далтон-план, метода-пројеката, комплексна настава школа по мери, Манхајмски систем, Декролиметода, метода Кузине-а итд. итд. — нису ништа друго до разноврсни покушаји за остварење нове школе, тражење путева за стварање активне школе.

Већ је било напоменутб да се, због различитог схватања суштине појма „нова школа“ и њеног задатка, у свести ствара васпитна забуна. Било је такође речи о томе, да има таквих који још не знају ни шта она хоће, ни по чему се она разликује од тзв. старе школе. Не знају још да се задатак нове школе не састоји само у постављању извесних нових васпитних проблема или у проналажењу нових педагошких идеја, како се то понекад погрешно мисли, већ на првом месту у решавању и остваривању тих проблема. У томе лежи задатак нове школе и то

је њен прави смисао.

Нова школа радо прихвата све васпитне идеје, које одговарају васпитном циљу и духу времена, без обзира на њихово хронолошко порекло, јер сама идеја нове школе не носи ни локално ни темпорално обележје: она је универзална, и важи за све културне народе. Ако неке идеје одговарају васпитном циљу и духу времена нова школа се труди да их примени, настојава да их спроведе у школски живот. Према томе, правилније би било обележити нову школу као васпитни правац, који тежи да се педагошке идеје примене у школама и у животу, а не као правац, који само прикупља старе и лиферује нове идеје, како се о томе некада мислило, а можда се и сада мисли.

Нова школа хоће да буде пре свега пракса, а не само теорија; хоће да буде живот, а не апстракција. Ми се налазимо на прелому двеју школа: старе и нове. Стара школа која се формирала вековима не испушта лако из својих руку положаје. Она је одувек била конзервативна, одувек се одупирала новинама па је остала таква и данас.

+

Новој се школи приговара да она, тобоже, нема скоро ничега свог оригиналног; да је она само прикупила и синтезовала старе идеје, И да се она, према томе, кити туђим перјем. Ова замерка и јесте и није тачна. Тачна је утолико што, као што је већ било речено, она радо прихвата све васпитне идеје које имају вредности. Али није исправно мишљење да се она тим туђим перјем кити. (Она се стварно Понсси али не туђим перјем, већ претварањем тих идеја у дело, у Живот; кити се својим радом. Једна је ствар знати, друга — делати. Ето, то је главно по чему се стара и нова школа разликују.

ож