Учитељ

Младост је код писца овим сужена и сведена на форму учења, ма да се учење схватило у најширем смислу. Међутим, она се не одликује од осталога живота човека само учењем, нити је она само учење. Па цео живот је учење. Младост је и; развијање, које се од осталога живота разликује својим убрзаним и бурним темпом. Младост умногоме, затвара једну периоду живота. Она је можда идење стално на више, а зрелост је пак кретање у ширину. Ми бисмо младост схватили и као учење, и као развијање и стварање, и као нешто најсветлије у животу. Јединка се најбоље образује ако се да маха спонтаности њеном духу. Функција васпитања у крајњој линији управљена је, углавном на хуманизирање личности. „Личност се изграђује у стабилнијем облику“, мисли г. Патаки, „тек под крај младенаштва“. Међутим, психоанализа и индивидуална психологија откриле су да се личност изграђује, углавном, у најранијим годинама детињега живота. Тешко се ово учење Фројда и Адлера може одбацити. Узгред помињемо, да у овој књижици постоји читав један мали низ термина, чији непрецизирани смисао ремети правилно разумевање изложених идеја (као: одгој —образовање—обликовање, „образовно развијање", „развој и развијање“, „образовање и преображавање" и сл.). То доказује потребу да се код нас почне са стварањем наше научне номенклатуре. Књижица г. Петаки-а претставља скроман покушај за разјашњење

проблема развитка човека и формирања његове личности. Р. Д. Гаћић

2). БИБЛИОГРАФИЈА ЧЛАНАКА ИЗ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПЕДАГОШКИХ ЧАСОПИСА ЗА МАЈ И ЈУНИ 1937 ГОД“)

[Ради краткоће наведена је код сваког часописа само страница. Скраћенице за поједине часописе: Dom i Че — Dom i škola (Zagreb), fnacHwk JF = Гласник Југословенског професорског друштва (Београд), Грађ. школа = Грађанска школа (Београд), Нар. просвета = Народна просвета (Београд), Savr. škola — Savremena škola (Zagreb), Slov. učitelj — Slovenski učilelj (Ljubljana), Yuwr. стража — Учитељска стража (Београд), Џен, Томанз = Učiteljski tovariš (Ljubljana). — Читава се исписују имена часописа: Маргедак. (Хадгеђ), Popolnik (Цибапа), Учитељ (Београд).]

Педагошка теорија: Стек Рг: Ухдојнејј in samovzgoja (III) — Slov. učitelj, 129; Maličević dr. Slj.: Povrafek k normi (Herbart redivivus?) — Popolnik, 209.

Школа рада: "“": Delovna šola — Učit. fovariš, 38/1 ; Михајловић Т.: Изражајни облици принципи рада у активној школи — Учитељ 71; Рамјоме 2. М: Reforma naše narodne prosvete — Građ. škola, 304 (III), ibid. 339 (IV i kraj); BaHnwh М.: О огледној школи у Београду — Учитељ, 639 [исти чланак: Грађ. школа, 308).

Васпитање игром и уметношћу: Отдозем 2.: МејоаКка паргедпе обике u рјеvanju (V) — Savr. škola, 128 ; Куленовић Х.: Улога наставе цртања у општем образовању омладине — Гласник јад, 807; “ “ “: Кготка mladinske glazbe — Slov. učitelj, 183.

Школско васпитање : Šikić Lj.: O djeci koja teško uče — Napredak, 205.

Национално васпитање: Сиз М.: Več narodne in domovinske vzgoje! (III i kraj) — Slov. učitelj, 144.

Женско васпитање: Бошковић Ј: О потреби једнаког школског образовања женске и мушке омладине — Гласник ЈПД, 715.

Дом и школа: Илић Љ. Чед.: Стварајмо сарадњу родитеља и учитеља Нар. просвета, 43/2.

Социологија породице и васпитање у БОЈИ — Učit. tovariš, 42/2.

*: lIzboljševanje domače vzgoje

%) у овом прегледу обухваћена је и свеска „Учитељске страже“ за мартаприл 1937 год. јер се тако стекло. | Мин