Учитељ

дената). 3) Студија „Идеја православне културе“ (зборник „Православље и култура"), „О културном дуглизму („Савремени записи“, М 38), „Питања школског васпитања у емиграцији („Руска школа за границом“ М 32), „Дечја душа у наше дане“ (зборник „Деца емиграције“), „О хијерархиском склопу душе" („Радови народног универзитета у Прагу, књ. П, 1929 г.), „Основни ставови религиозно-педегошког система", а тако исто „Путеви православне педагогике". 4) Брошура „Беседе с омладином по питањима пола“ 1920 год. 5) „О лику Божјем у човеку („Православна мисао" МЉ 2). 6) Чланци у издањима Религ. пед. кабинета. 7) „Дар слободе", Париз 1933. 8) Проблеми васпитања у светлости хришћанске антропологије,

Париз 1934 год.

ЗАКЉУЧАК

Ми смо извршили преглед развића педагошке мисли у Русији готово за 30 година и можемо без преувеличавања казати, да се у њој истичу све основне теме и тражења великих руских педагога ах века. Руска револуција — догађај не само великог историског, но и духовног реда -— открила је и заоштрила главне проблеме нашега доба и руска педагошка мисао свесна је да не стоји пред појединачним проблемима школе, већ пред основним и првостепеним проблемом историје и културе. Везивање педагошких проблема с темама савремености и јесте та плодна снага, која собом одређује стваралачко расположење педагошке мисли. Ми сада свуда стојимо, нарочито у Русији, пред грандиозном борбом религиозне и антирелигиозне културе. Време „неутралне“ културе је прошло. (С овим су се открили и ти последњи задаци, чије објашњење и остварење кроз васпитање претставља задатак педагошке мисли и праксе. Проблеми педагогике не могу се до краја схватити „аутономно", и они морају бити везани с општим питањима нашега доба. Идеја повезаности школе и живота, откриће у теорији и живом стваралаштву путева целосне школе и јесте задатак нашега доба. Руска педагошка мисао преживљује у најоштријем облику борбу религиозних сила, али постоје сви разлози о томе да ће се ова борба окончати капитулацијом антирелигиозних сила, које постају свесне своје немоћи и неплодности. Али само реална победа над њима и наступање нове органске епохе даће могућност за идејну и животну реализацију начела, која развијају религиозни правац у педагогици. Руска педагогика стоји на прагу наступајућег тријумфа духовних сила над антирелигиозним силама, али у њеним настројењима већ су обележене главне претпоставке за такво схватање школе, за такво њено грађење, које ће, упивши у себе закључке тражења руских педагога, наћи вечне и чврсте основе веспитања у јединству с Христовом црквом.

(Превео М. Р. М.) В. В. Зјењковски