Учитељ

212 и

заинтересованом, и да је у данашње време допуштено свакоме ко има мало више стрпљења да „шкраба"“ и ко уме и сме да туђе идеје плагира или прерађује, а уз то има средстава да то и штампа, —— да је свакоме таквом то и дозвољено. И док се озбиљни мислиоци у чуду питају како такви радови могу уопште да изађу пред јавност, дотле смели, самоуверени и „неприкосновени“ нови писци нижу свеску за свеском, режу суму за сумом, пакују, шаљу и натурају и познатим и непознатим да им „њихове“ умне творевине растурају. Од свега тога њима пада по нека хиљадица, растурачима брига и јед, а купцима (читаоцима) — разочарење.

У оваквом стицају околности тешко је а и грех је остати до краја пасиван посматрач и пуштати да ствари „иду како иду“. Крајње је време да се овоме и оваквоме раду стане на пут. То од нас захтевају правда и морал, истина и ауторитет науке. Не може се више прелазити ћутке преко очигледних књижевних краћа, преко смелих позајмљивања и присвајања, преко невештих прерада, преко површних, штурих, често скроз празних, несистематизаних и неписмених публикација. Ако не ради атара истине и достојанства науке а оно ради нове читалачке публике, не смемо остати и даље са скрштеним рукама, слепи и индолентни, јер ће у том случају и они који су до сада читали дићи руке од тог „нерентабилног посла“, а лансирајући своје незадовољство и неверовање у вредност данашње књиге — одбити нове приврженике у место да их привуку, приближе и заинтересују.

Данас пре него икада раније у нашем педагошком развитку вапи потреба за једном Скерлићевском критиком, стручном, објективном и непоштедном. Данас више него икада раније имамо ми на књижарском тржишту ствари за одбацивање, материјала за који је потребно „густо сито и оштра четка". Данас пре и више него икада потребно је брзо и ригурозно чишћење, осуда и жигосање публикација без вреднасти, Боље данас него сутра. Данас је и потребно а и на време је, те да што пре имамо чисту стазу, посуту кристалима, која води у светлу, ведру и вредоносну будућност.

Зато и сматрамо да је време да се и код нас појави оштра, строга, немилосрдна а објективна критика, која ће вршити чишћење без поштеде а чувати, толерирати или глорификовати радове од веће или мање али несумњиве научне вредности.

Време, читаоци и наука жељно очекују појаву те и такве кри-

тике у области педагогике литературе. Милорад Ж. Павловић

ОДГОВОР НА НАПИС Г.М. МИЛОШЕВИЋА О МОЈОЈ ОПШТОЈ ПЕДАГОГИЦИ |

Уредникова напомена. Уредников позив, да се каже објективна реч о Општој педагогици г. Д-ра Вој. Р. Младеновића, штампан је у Учитељу за 1936/37, стр. 322—333 и тај је позив тако јасан да му није потребан коментар, нити се другојаче сме да схвати. У вези с овим, уредник напомиње да њему ол стране Удружења као главна директива служи Декларација Југ. учит. удружења, која је штампана у Учитељу за 1935 год. стр. 2—6, У

=> валићав = | =