Учитељ

да нађе множитељ. Ако не може, скрене му се пажња да има само

један број, којим кад се помножи 3 добија се производ чије јединице износе 8.

Слично се решава и овакав случај: И ХИТ 792

Како се производ свршава са 2, јединице множеника могу бити само 6. 6Х7=42. Да нађемо десетице множеника морамо од 9 одузети 4; 9—4—5. Сад се питамо: који — број да помножимо са 7 па да производ има на крају 5% То је 5 јер 5%7==35, 35-+4==39. Рачунајући на тај начин добијамо да је множеник 256, а производ 5792:

Кад те случајеве добро увежбамо, можемо прећи на ове:

ове: 419 5 7 267 Ри х 2. х.. У Пе

ЗЕЦ 21 801 6

БЕтИВа 4 Ра ЈЕ - 203

26 за 2906 8 УЉЕ ји па ..

У првом вежбању видимо да је крајња цифра (јединице) 6. То може бити само кад су јединице множитеља 4. У другом вежбању на исти начин налазимо да су јединице множитеља 3, а десетице 2 (јер је само 2 пута 714). МИ тако даље.

Таква вежбања треба задавати деци што више, нарочито као домаћи задатак.

И дељење се може слично „зачинити“, али оно је мало теже за

децу основне школе, па га зато и не износимо. Станко Првановић

РАЧУНСКА НАСТАВА У ПРВОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ИЗВОЂЕНА ПО ПРИНЦИПИМА РАДНЕ НАСТАВЕ

У једноме своме спису, који носи натпис: „Укупна настава", проф. Цинекер каже, да битно обележје праве укупне наставе је саморадиност дечја у наставном раду. Дакле, не дете пасивно, које у школи мирно седи и прима готово знање, него дете активно, радино дете; не дете које се води него дете које покушава, које тражи — то је тип новога ђака.

У одређивању појма укупне наставе наглашено је, међу осталим, да избор грађе мора бити у најужој вези са животом, да та грађа мора бити саморадино обликована на начин, који одговара дечјем схватању и тиме да ученик мора бити наведен да упозна ток природнога и људ-