Учитељ

четрнаест дана и увек је то игра на којој деца броје, игра где интерес за бројење никада не слаби. А ова игра је најбољи пример како се рачун као предмет одваја од укупне наставе.

У учионици броје се прозори, окна на прозорима, клупе, столице, чивилуци, дрва, куглице, писаљке, мастионице, слике на зидовима и др. Свако јутро броје се ученици сами међу собом, да се види, колико је дошло, колико их није дошло, колико има мушкараца, колико има девојчица. У овоме раду не сме се од рачуна одвајати цртање, моделовање, певање, завичајна стварна настава. Рачун увек мора полазити од дечјега доживљаја, мора утицати на развитак дечјих снага, мора да задовољи дечјим интересима, мора да рад руку ставља у своју службу.

Конрад Фалк препоручује да учитељ код овога првога бројања утврди стање развитка код својих ученика у рачунском погледу, да установи који су ученици изнад и испод просечности. Ови последњи могу: три ствари да обухвате једним погледом, да владају сигурно почетним бројним речима, да познају више и мање на количинама испод десет и то онда када су их поставили сами. Ова констатација је потребна да бих се могло наћи основа од које ће почети систематска настава, а уједно дељење разреда на групе ако то буде потребно.

При бројењу видеће се да многи ученици, може се рећи већина, располажу бројним речима, али да те речи немају садржаја. То учитеља не треба да буни, јер ће се садржај испунити честим бројањем које не треба да престане у току целе године. Исто тако не треба децу ограничавати да броје само до 20. Деци треба дозволити да броје према својој снази и до стотине, па и више, ако су за то способна.

Кинел види ова четири облика бројања: а) бројање уз промену места ствари која се броји, 6) бројање додиривањем ствари које се броје, в) бројање показивањем ствари које се броје и г) бројање фиксирањем. Броје се најпре предмети, затим символи предмета, онда стварни символи, графички символи и напослетку претставе. При свима пословима на бројању морају сва деца бити активна, За то ће, кад један ученик броји, на пример кромпире, који су раније направљени од иловаче, и они бројати кружиће, који ће им служити место кромпира, преносити их и бројати гласно. Други пут, када један од ученика броји и показује чивилуке, онда ће и сви остали показивати прстом и на глас бројати.

Код бројања има један нарочити облик бројања, који Кинел назива приказивањем броја. Кад неко приказује број он онда мора за све време акције да држи на уму количину коју мора приказати. Ово приказивање бројева мора се вежбати, пошто ће доцније бити врло потребно, при сабирању и одузимању, оно се не може изводити при бројању ствари, али при бројању символа могућа је многострана вежба.

(љепоти