Учитељ

УЧИТЕЉЕВА ХРОНИКА

ФЕРИЈАЛНИ ПЕДАГОШКИ ТЕЧАЈ ОГЛЕДНЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ

При Огледној школи „Краља Александра Првог“ у Београду одржан је месеца јула ове године први пут Наставнички педагошки течај. На течају је узело учешћа око сто двадесет учитеља и учитељица народних и неколико наставника грађанских школа. Сам број учесника казује да је интересовање било велико, а заступљени су скоро сви крајеви наше земље са по неколико учитеља. Ово у толико пре што је извештај у виду једног циркулара и преко дневне штампе нотиран пред крај школске године, тако да је одлучивање било скоро у последњем часу.

Овај Феријални наставнички педагошки течај при Државној огледној народној школи „Краља Александра !" у Београду приредио је Београдски обласни одбор Друштва црвеног крста-Секција подмлатка према одобрењу Министарства просвете Онбр.: 28115 од 23 априла 1937 године, а трајао је од 5 до 31 јула. Отворен је на свечан начин.

О овом течају је вредно проговорити, јер је подухват заслужан пажње. На ово ударамо гласом из разлога јер је Црвени крст и раније држао течаје ручног рада, па је настао мали застој. Ово је, свакако, дошло отуда што је и наставни рад по нашим народним школама био на једној прекретници... Раније су држани течаји ради примене ручног рада у организацијама Подмлатка црвеног крста и ради израде ручног рада по прописима овога предмета у основној школи. Тако се долазило до утакмице у бољем и лепшем раду наших млађана и основаца и облигатних изложба на крају школске године. То је уствари и био циљ ових течаја. Међутим, Педагошки течај Огледне школе који је одржан овога великог школског одмора носио је обележје нечег модерног и савременог у педагошкој науци. На име, ученици су. углавном упознали психологију, педагогију и дидактику нове школе, односно најновије правце и стрмљења у психопедагошкој науци, а ручни рад су радили онолико колико има везе са наставом појединих предмета. Упознали су, дакле, теориски и практично све проблеме савремене наставе и васпитања и добили упут за рад по најновијим принципима наставе и васпитања, као и упут за остварење нове школе код нас, где је разноврсан ручни рад упознат у колико има примене у настави у народним и грађанским школама. Ово је било и тежиште рада на овом течају, ма да је слушаоцима предавано још неколико предмета у оквиру рада Црвеног крста, који су чинили посебне гране иобласти упознавања ради практичне учитељске примене у народу, где је био заступљен течај неге детета, течај прве помоћи са основним појмовима из хигијене и течај. упознавања идеологије и организације Друштва и Подмлатка црвенога крста.

Предавачи г.г. Драгољуб Бранковић и Тодор Лилић дали су што се може дати за овако кратко време. Радило се свакодневно од седам часова изјутра до подне, а после подне од пет до осам часова, Нејасне ствари су објашњаване и појмови пречишћени. Изнети су назори појединих психолога, педагога и методичара кроз историју и подвучена стремљења у садашњици, којима греде предавачи опитима и радом у Огледној школи. Резултате испитивања су саопштавали образло жено и јасно. Штета је само била што овај течај није одржан у току рада с ђацима, Онда би се теоријска излагања поклопила с практичним радом у настави и успех би се свестрано употпунио. Главно је то што је г. Бранковић подвукао јасно разлику између старе и нове школе и расветлио појмове који су били многима нејасни, базирајући своја излагања на детету као субјекту, где је један десети део рада у радној новој школи подешава према детету као објекту. При овом истиче јединство душе као урођену особину које се појачава комплексним принципима, где се лакше и пријатније задржавају утисци јер су везани са више асоцијативних влакана, па се-