Учитељ

еванеиинаиние ненада Ер 372

ћини случајева, као последица нелеченог сифилиса мајки или алкохоличарства којег од родитеља) у нашим градовима и појединим крајевима такође је висок (430/0).

1) ОСНИВАЊЕ САВЕТОВАЛИШТА ЗА ТРУДНЕ ЖЕНЕ. — Отуда Г. Видаковић предлаже оснивање Саветовалишта за трудне жене и прегледање крви кол трудних жена. — Од 1920—1936 год. било је 85.000 мртвородства. — А од 19271937 год. умрло нам је преко 696.000 одојчади у првој години живота, а међу њима велики је део као жртва родитељског нелеченог сифилиса.

А колико се код нас уопште мало јавне бриге и пажње поклања жени „као мајци, најбољи је доказ у факту да нам хиљаде жена умиру на порођају — подвлачи Г. Видаковић. Број умрлих жена на порођају код нас расте (9,38/0) од умрлих. По појединим Бановинама он је још мрачнији и пење се до 23%0 (Врбаска Бановина). „Скоро све законске одредбе за заштиту мајки, остале су само за репрезентацију нашег такозваног социјалног законодавства". — Све је већи број наше одојчади која се вештачки прехрањују. У нашим градовима свега 35%/) одојчади доји колико толико, а ни на селу тај број не прелази 60%. Зато г. Видаковић подвла:и: „Ми припремамо нашу женску децу за све позиве у животу, само их не спремамо за најделикатнији позив — за материнство“. — Социјално-економска беда снизила је и фертилитет (плодност) наших жена. Индекс просечног фертилитета удатих жена у Југославији је 19,05%/) — а у 1936 години у Београду 7,67".

"Г. Видаковић говори о запославању жена и каже: „Мора се отворено устати противу некултурног и реакционарног покрета, који и код нас тражи уклањање жена, упослених у јавним пословима". — „Пуна политичко-правна еманципација жена не може се извести без привредног и социјалног изједначења њиховог са људима". „Провиђењем су оне одређене да у решавању дечијег питања одиграју најдостојнију улогу. Само рука мајке уме да утре сузе дечијег бола". |

2 и 3) ПОВОДОМ ТУБЕРКУЛОЗЕ И ДЕЧЈЕ ИСХРАНЕ. — Г. Видаковић говори о туберкулози и уклањању њеног штетног утицаја. „Наука је утврдила, да туберкулоза није наследна болест, као и да се она не може од туберкулозних родитеља преносити на ембрион преко герминативних ћелија. Зато су потребни добри услови живота и калемљење „Кајтећ Сетомот макстот“. — У туберкулозним породицама обољење од туберкулозе осам пута је веће код невакцинисаних лица но код вакцинисаних. — По анкетним подацима г-ђе д-р Душанке Ристовић –- Штампар, чланице Управе уније за заштиту деце у Загребу, само у основним и средњим школама имамо 21.930 оболеле деце од отворене туберкулозе. — У Београду и Загребу туберкулизација показује за децу до 14 година старости 70%/6 позитивности (Ртгке-а). —_ У свима нашим градовима ми немамо ни једне једине болнице за туберкулозну децу. Место 800 неопходних антитуберкулозних диспанзера ми имамо свега 39 диспанзера у 30 градова. Место најмање 9.000 постеља за туберкулозну децу, ми имамо свега 300 постеља, и то у већини прескупих и неприступачних материјалним могућностима економско слабих друштвених редова. — 17%/0 од све новорођенчади зарази нам се туберкулозом још у првој години живота.

4) О АЛКОХОЛИЗМУ. — Г. Видаковић износи податке о штетном утицају алкохола. — 26,50%2 од умрле одојчади и мале деце у Београду и нашим већим градовима пада као жртва алкохолизма родитеља (то јест од „деђи На упае") а да 55%/0 од свих недоношчади и душевних наказа (у Југославији има 14.559 слепе, глувонеме, сакате, богаљасте и кретенасте деце) за своју несрећу смеју окривити пијанство својих родитеља и предака. — По непотпуним и неисцрпљеним подацима, у нашој земљи има 36.950 слепих, глувонемих и сакатих и 21.475 слабоумних грађана, од којих на децу и омладину долази: слепе, глувонеме и сакате мушких 5.783, женских 3.750; потпуно слабоумне (кретенасте) мушких 3.201, женских 1.825 14,559. — Просечна смртност деце алкохоличара је преко 33,6%/0. Суливан је испитивао судбину 600 деце од 120 мајки-алкохоличарки, које нису биле ни сифили-