Учитељ

школа. Из тих обзира наметнуло се гледиште о потреби одвајања програма између сеоске и градске школе.

(во питање које се сада јавља као ново у области школске организације, било је покренуто у нашој средини још пре више од 30 година. Ондашњи министар просвете пок. Љуба Стојановић, један од најумнијих министара просвете које је наша земља имала, одржао је на Главној Скупштини Србијанског учитељства предавање у коме је пледирао за прилагођавање програма народне школе својој социјалној средини. (Он се није чак задовољио ни тим да тражи подвојен програм за сеоске и градске школе, већ је и у сеоским школама тражио један програм за крајеве равне где се обавља претежњо земљорадња, а други за брдске крајеве где се народ бави претежно сточарством и воћарством; један програм за градске школе у којима је радиност претежно индустриска и други у оним где је радиност занатска итд.

Веома налик на ове погледе, јавља се данас у разним деловима света сличан покрет, који је нашао одјека и у званичним круговима и већ се приводи у праксу. Тако напр. Министарство просвете израдило је нарочити програм народне школе за села. Разлика између ових програма и програма за градске школе је у томе, што је програм за сеоске школе више прилагођен психологији сеоског детета, потребама сеоске средине и општим погодбама школским у њој. У Ирској у оним окрузима где је претежно сеоски елеменат, показује се нарочито интересовање за практична знања. Тамо се учи и математика и историја и геометрија, али се са најживљим интересом прате предмети ближи животу као: кување и шивење за женску децу и примењене вештине, радови на дрвету и металу итд. за мушкарце.

У Немачкој се такође развија интересовање за сеоску културу. Тамо је 1935 године основана и једна професионално сељачка школа чији је задатак да младе сељаке припреми за што рационалнији начин живота и рада на селу.

Несумњиво је да су ова интересовања и индустриских земаља за подизање села један преокрет не само у просветној политици већ у првом реду и у економској и социјалној. Познато је нпр. да је до скора у немачкој било индустријализирано. преко 66% подузећа. Сеоска привреда у њој била је сведена на врло мали проценат, који је током развитка имао да буде уништен. После рата и после великих поремећаја у крупној индустрији, читаво море беспосленог света нашло се на улици без средстава и тада се код многих јавила мисао да се понова врате земљи. Та се појава догодила баш у Немачкој, што је сасвим природно, јер је у њој за последњих 40 година најбржим темпом била извршена индустријализација села. Али тај је процес изазват и самим системом размене добара. Контигентирање и аутархија довеле су државе до принуде да се одреку снова за великим пијачним. освојењима и да се окрену саме себи.

Једна нарочита новина у програму народног образовања је физичко васпитање, коме се у великом броју светских држава обраћа озбиљна пажња. До сада је за физичко васпитање у народним школама служила гимнастика као наставни предмет и дечије игре. Али покрет за физичким васпитањем и интересовање за њега прелазе круг обичног наставног интереса и улази у област социјалне хигијене или још тачније, у област физичке регенерације нације. Није искључено да овај покрет снага има везе са последицама прошлога рата који је за 4 године уништио цвет народних снага и опустошио и дух и тело оних које су рат преживеле. Једним добрим делом, ово интересовање за физичко окрепљење и регенерацију долази као спонтана одбрана од декаденције до које су надживеле и истрошене генерације морале довести човечанство, дајући у наслеђе своме подмлатку диспозиције умора и исцрпљености. Али исто тако, није искључено, да овај покрет за физичким васпитањем има пре свега везе са будућим ратом. У колико они први мотиви који извиру из стварности улевају наду да се припрема једна боља будућност, у толико ови