Учитељ
Од тада се бавио лекарством и књижевношћу. Уређивао је и више сатиричних и књижевних листова. Живео је у Новом Саду, Бечу,
Панчеву и Београду.
Преминуо је 3 јуна 1904 год. у Сремској Каменици, где је и -
„сахрањен.
У јесен 1933 г. прилозима српске деце подигнут му је и лепо „смишљен, на гробу, споменик, који представља Змаја, како грли и „води дете за руку, упућујући га на прави пут живота и рада.
885: ад
Змај је почео свој књижевни рад песмом „Пролетно јутро" -1849 г. написаном у оштампаном у „Српском Летопису“ књизи 86 за 1852 годину.
Од тога доба јавља се чешће у. „Летопису“, у забавном листу „Седмици“ и хрватском „Невену". То су му само песме и то лирске.
Прва засебна књига, с којом је Змај 1857 г. изишла пред срп"ску публику, био је „Толдија“ еп у 12 песама од Јована Арањи слав'ног маџарског песника. Овај је спев тако лепо преведен на српски, да изгледа као да је оригинал а не превод, јер не дише маџарским духом, но духом нашега народа.
У то доба почиње у часопису „Месечару“ свој хумористички рад. Ту му је изашла и добро позната пародија Суботићеве песме под називом „Чемер-дека Пелен-бака".
Друго самостално Змајево дело био је такође лепи превод или препев спева „Витез Јован" од Петефија.
А 1861 г. издао је „Источни бисер" збирку песама источних пе„сника, персиских и турских, у одличном препеву с немачког, већином по Боденштету.
1863 г. превео је и издао Лермонтовљевог „Демона", савршен„ство од превода или препева. |
Збирку својих искрених и топлих лирских песама „Ђулиће" пустио је у свет 1864 г. као први оригинални свој рад.
А 1870 г. објави и спев „Толдијину старост“ у 6 песама од Јована Арањи.
Змајеве оригиналне песме, у главном лирске, изашле су тек 1871 г. у збирци под насловом „Све дојакошње песме Змај Јована Јовановића 1. Оригиналне".
Нарочито од 1861 г. развио је он жив књижевни рад. Часописи: Летопис, Седмица, Невен, Даница, Јавор, Комарац, Змај, пуни су у то доба Змајевих песама, које нарочито наш млађи нараштај у сласт чита.
Тада је кратко време уређивао шаљиви лист „Комарац“ а 1862.
„сам покрене књижевни лист „Јавор“ да с преласком у Пешту 1864 г.