Учитељ

(аштаааечатееинринвениниви трава тор енергената) 289

почне издавати и уређивати хумористични лист „Змај“, који се толико читао, и био толико омилио у народу, да су и песника прозвали по њему — Змај. Он је вршио једну благородну улогу посматрача ·свих рђавих појава у тадањем српском друштву, које је умео неумољиво напасти и жигосати, исмејати и ишибати а мале и велике, који иду кривим путевима и који својим радом шкоде народу и сметају здравој народној мисли.

Тако је Змај постао наш најбољи лирски песник и наш, можда, први хумориста у Срба.

1865 г. издао је шаљиви календар „Преклапало“ а 1866 г. је написао своју једину шаљиву игру „Шаран“, штампан 1872 г.

1871 г. штампао је „Песме Мирза Схафије“ (персиског песника) у одличном преводу с немачког, од Боденштета.

1873 г. уређивао је-у Панчеву шаљиви лист „Жижу".

1874 г. октобра 20 прослављена му је 25-годишњица књижевног рада свечано са одушевљеним одзивима, честиткама и поклонима из свију крајева Српскога народа. Кнез Црне Горе Никола одликовао га је тада ласкавим поздравом и витешким орденом Кнеза Данила.

1876 г. издао је шаљиви календар „Жижан“.

1878 г. препевао је Арањеву „Отму Мурањ града“ спев у четири песме.

О рату 1877 г. па до престанка његова у фебруару 1878 год. издавао је у Новоме Саду „Илустровану Ратну хронику“ дневник ратних догађаја на руском и српском бојишту.

1878 год. је покренуо нов сатирични лист „Стармали“, који је дуго излазио.

1880 год. изда превод спева Алфреда Тенисона „Енох Ардем".

У „Седмици“ и другим листовима штампао је више приповедака, од којих му је најлепша „Видосава Бранковићева".

Превео је осим већ до сада поменутих крупнијих спевова и масу мањих песама, махом одабраних од бољих страних песника.

Превео је, прерадио или написао у прози више хигијенских чланака и награђену од Матице Српске „Кујнску хемију“. Покренуо је 1875 г. у календару „Орлу" питање о спаљивању мртваца.

Крајем 80-тих година предао се писању песама за децу у листу „Радовану“ и другим Чика-Стевиним књижицама за децу.

Из велике љубави према деци и жељи да српскоме народу спрема писмен и просвећен подмладак отпочне ! јула 1880 г. уређивати и издавати најбољи дечји лист у Срба, „Невен“, који је с извесним прекидима издавао дуги низ година скоро до краја свога живота, у разним местима свога становања. У „Невену" се потпуно посветио

Учитељ у 19