Учитељ

293

гову и ставили Змаја на пједестал наших највећих песника: Бранка, Његоша, Јакшића и Војислава — као највећег.

Он је постао душа и осећај народа. Он његово песничко јеванђеље. Он национални пророк и тестатор.

Јован Скерлић му је дао прво место као „најомиљенијем и најзаслуженијем песнику омладинског периода Српске књижевности..." Он је рекао о Змају ове речи:

„Плодан дух, експанзиван таленат, он се трошио на свима пољима и за опште добро расипао своју песничку снагу. Он је злато свог великог песничког талента расковао у ситан новац и раздао га свом народу. Он је за српску књижевност био оно, што је Виктор Иго био за француску: Он је звонио сваки час нашега века, оживотворио сваки наш сан, дао крила свакој нашој мисли. Змај је националан песник, који је најдубље продро у народ и који је својим радом заслужнији но иједан песник српски.“

Из ових Скерлићевих речи, види се, ко је био Змај, шта је вредио и колики је његов значај по наш народ и нашу књижевност. Он је ушао у народ. Он и није писао за артисте и мудраце, него за народ и децу. И зато је он њима најближи, њихов учитељ и просветитељ. И зато су га они и заволели.

Могли бисмо изређати читав низ његових песама, које су добиле | музику, које се у народу певају и рецитују, које су постале његово народно благо. А народ прима и заволи само оно, што се њега може дотаћи, што он може разумети и осетити. И семо такви песници јесу истински и велики народни људи. И њихово дело постаје класично, јер је природно, неизвештачено, захваћено из пуне народне душе и има моћ да учи, да задивљује, да оплемењује. Класично као и сви велики класични писци, који су из народа изашли и у народ ушли.

Змај је кроз дуг низ свога живота, кроз скоро 60 година свога певања, запазио сваку, вредну пажње, појаву у своме народу и дао јој израза на својим струнама. Све патње, болове, сав понос и сву наду свога народа изразио је кроз своју појетску призму сугестивним речима, једним апостолским дахом, који треба да устрепти, узбуди, да обавести и упути, да ублажи, жигоше, да улије веру у нешто боље.

Змајев песнички рад обухватао је све врсте поезије. У прози је дао један позоришни комад и једну приповетку, не рачунајући и оне покушаје те врсте, који нису ушли у Певаније.

Огледао се у свима врстама песме. Највише има лирике. Ту су му обоји „Ђулићи", први покушаји, доста дечјих песама, источни бисер, Мирза Схафине песме и добар део његових политичко-сатиричких песама.

Доста има у Змаја и дидактичке поезије, као што су доста дечјих песама, из врсте оних као: „Дижите школе, Опомена, Несретник,