Учитељ

школама и кућама, — све је то изнело Змаја толико на глас, да је

он ускоро загосподарио на Српскоме Парнасу.

Био је бард, рапсод или гуслар свога народа. Опевао му и прошлост и садашњост и чувао му задатке за будућност. Мале је подизао, велике крепио и веру им снажио, осионе шибао, надувене и обесне исмевао и клео. Народне непријатеље, издајнике и продане душе немилосрдном сатиром разголићавао и уништавао.

Пред његовим очима није могло измаћи ништа од опште народне или човечанске вредности, а да он о томе није дао свога израза у песми. А то се народу допало.

А осим тога његов стих, форма песме, облик и језик, његова узвишена осећања, његов полет и пламен, његов живи интерес за све лепо и велико, затим његова неумитна и дрска сатира на: сва лична и друштвена, политичка и општа зла, на задатак, мрачњаштво, нерад, застој, шпијунажу, туђинска мешања, одрођивање, дафетизам —_ све је то, у оним мучним националним временима, долазило у добри час, да народ и читаоце, Србе, одушеви, распламти, посаветује, покара.

Сва је његова песма један силно и напорно проживљен људски осећај, један непреболан бол један узбудљив додир струна у свима човечанским душама, одјек свега лепога и доброга у свакоме његову читаоцу, у свакоме његову сународнику.

После прве Певаније дао је опширну студију о Змају, његов пријатељ, песник Лаза Костић, која је изазвала и допадање и осуду. А у новије доба писао је о Змају критичар Љуба Недић мало неповољно. Јер Недић је гледао — кроз сувише догматичке наочаре, тражећи од песме само претерани артизам и естетику форме и израз не марећи да ли ће песма дотицати и решавати социјалне и животне проблеме и поред уметничке обраде, као што је све Змај у своме делу свагда истицао. Можда је Недић хтео сузбити и велики глас Змајев, мислећи да његова популарност долази и због јефтиних ефеката опевањем свакидашњице, служећи тако народним тежњама и захтевима, што се сувишној осетљивости форме, и уском парнасизму Недићевом није могло допасти.

Тек у најновије доба године 1933, о 100-годишњици Змајева рођења призната је сва велика вредност песникова. То је година Змајева култа, година његова стављања на право место, година свођења биланса, устицаја који је учинило Змајево дело на мале и велике његове читаоце. Целе године низане су свечаности у почаст песнику, он је хваљен и слављен. Свуда су држане академије, седнице, говори, предавања о Змају и сви ти говорници, критичари, књиге и чланци писани о њему једноставно и без изузетка признали су вредност ње-

И ~ пољ пина _-= === Дио ин бини