Учитељ

57!

Змај је сам издао три „Међневенчета“ и ! „Предневенче"“ за децу, 2 књиге „Снохватица“, || део „Толдијине љубави“ (извод у прози) у Матици Српској. „Ифигенију у Тавриди“ из Летописа је одштампао књ. Цвијановић с коментаром проф. Меденице. — ,Човекова трагедија“ је изашла и ћирилицом и латиницом. — „Мастор Манола" је штампан један чин.

4. Песник

О Змају као песнику није се писало онолико, колико он то заслужује. Изгледа да је широки народни круг толико асимиловао и унео у себе Змаја као неки познати а неопходно. потребни елеменат своје душе да се није ни осећала потреба за оцењивањем и истицањем особина и Змајевога певања. Има тако искрених и народу сродних појетских душа, које га усвајају, усисавају као неку природну потребу И ЊИХОВО дело претварају у своју духовну својину. Његово певање је толико било ушло у народ и толико загрејало и окрепило његова нанионална и етичко-лирска осећања, да је одушевљено примљено и да нико није ни имао кад мислити како је постало и шта је у ствари оно, што му је тако пријатно за срце прирасло.

Змај је нарочито био познат и много вољен у Војводини, где је био убрзо и оглашен као наш највећи песник. Бранка није било, Јакшић је имао једну песимистичку болну ноту, Каћански, Грчић, Лаза Костић одржавали су један узак круг емоција и били мање више ограничени на мањи број предмета.

Змај је био свестран и одмах погодио у народне жице. Зато је / постао одмах популаран, јер је певао теме, које народу годе, давао много и лепога и доброга и умео шибати зла и недуге, које народ баве, умео се сдужити народу са оним, што он воле и са нечим тако Новим и тако њему својским, што дотле и од других песника није видео и чуо. ' |

А кад је умео тако топло освојити својим невином и дечјим песама и омладину и децу народну, Змајево се име пронело по свему српскоме, па делом и хрватскоме свету и по кући и по школама.

Нарочито многи шаљиви и књижевни листови, које је уређивао И Многе, пригодне и довољно речите, вазда искрене и потекле са Срца и искрено проживљене, његове песме, које су се свуда сретале, које су биле тада саме, без других такмаца, на дневном реду, пронеле су му славу и познанство у оба наша племена.

Уз то већи број засебних издања песама и добрих појетских преВода, какви се дотле у нас нису чули, његов „Невен“

и силно благо Од дечјих песама, тако много декламованих,

певаних и читаних по 19%