Учитељ

909

Али како могу поменута начела доћи до изражаја у наставном програму» Годишње стварне јединице јамчиће за то да ће, у научно прочишћеним оквирима, народна школа што више заузети проширење у сеоској, индустриској или градској култури. Стварне јединице пружаће довољно прилике да ће школски рад лако ићи правцем у разна подручја реалнога живота: било то у правцу завичаја, природе, привреде, математике или грађанске свести. Оквирном наставном програму, који ће одговарати савременом поимању, мора бити жижа реални живот који има да одређује: а) Стварне годишње јединице које ће одговарати психичким способностима детета, према његовим годинама, 6) Годишње циљеве за изображавање у дотичном разреду, в) Циљеве појединих предмета, као и минимални избор градива и живота.

7) Начело комплексног школског рада

5-ом 44 Закона о народним школама хтео је законодавац што маркантније прописати обим унутрашње реорганизације ју: гословенске народне школе. Накнадни нормативни распис Министарства просвете ОН.Бр. 8485 од 5-1-1935 год. прописује ванредно добра упутства, која гласе:

„По 5 44 Закона о народним школама наређује се, да се настава у народним школама мора руководити начелима концентрације наставе и активног учешћа ученичког, што значи да настава мора бити радна и комплексна.

Принцип концентрације има се схватити не у смислу Хербартове школе, већ у смислу укупне, т. зв. комплексне наставе, коју захтева савремена педагошка наука.

Поменутим параграфом такође је загарантована т. зв. радна настава: све што може ученик сам да пронађе и створи, мора се њему препустити. Голо вербално саопштавање факата није метод ниједне школе, а најмање основе школе. — Од педагошке вредности само је оно знање, које је ученик стекао сам правом саморадњом, која је увек у вези с великим свесним напором. Значај овакога поступка налази се у властитим доживљајима, које ученик лично преживи при савлађивању неког наставног градива. Досадања настава није на онај начин поступала, јер је она познавала само једно средство — говор: учитељ је давао знање устима преко ушију, а ученици су то њему враћали устима. Данас савремена педагогика искоришћује ученички активитет у