Учитељ

с нај ши НЕ 229

ЗАВИЧАЈНА НАСТАВА (домознанство)

посматрају, пресуђују и упознају ствари и појавеу природи, упознају земљописне предмете завичаја и непосредним доживљајима стварају појмове, проучавају економске

Циљ: Деца

стране, утврђују природне услове за е- |

кономске успехе, уводе се у познавање човечјег тела, здравља и болести, упознају разне државне и остале установе те добијају осећај и: смисао за прошлост завичаја. После тога улознају ближе крајеве, посредно и непосредно, и организацију среза.

Градиво: Отране неба. Земљописни појмови: планина, долина, река, море и остало. Топлота, Водени талог. Земља. Животиње, биље и минерали. Пољопривредни прседукти. Поље, вртарство, воћарство, ливада, виноград шума, домаће животиње. Природне силе. 0руђе и стројеви. Трговина. Занатство. Фабрике. Звања. Сиромаси. Општина. Општински суд. Порези. Школа. Црква. Надлештва. Друштва. Организације. Забаве. Морал. Поштовање других људи. Историја: Приче, успомене, споменици, гробље, рушевине, замкови, стари друмови, старе зграде, хронике, писана историја завичаја, феудалци. Турци, Французи, Аустрија. Светски рат. Уједињење. Карађорђевићи.

Човек i његово здравље: делови тела и њихов рад. Здравље и болест. Хигијенска упутства.

Срез: Планине, брда, - долине, воде, клима, шуме, плодна и неплодна земља. Крајеви и њихове особине. Пољопривреда, трговина, занатство, фабрике. прометна . средства. Сталежи. Срески

начелник. Историја среза: непосредне |

установе и споменици, живот у равна доба. Суседни срезови.

НАСТАВНИ ЈЕЗИК

Циљ: На овом степену треба дете толико да усвоји књижевни језик, да та може разумети и доживљавати оно што ће читати из домознанства, те да

би могло писмено изразити своје не- |

посредне и посредне доживљаје. Граматика сматраће се као помоћно вредство за разумевање језика и за усмено и правилно изражавање домаћег говора. Читање: Разумно, тачно и лепо читање. Састави о природи, газдинству, здрављу, људима, историским догађајима, светском рату, уједињењу, нашим крајевима. Проста упутства за пољопривреду. Читанка, омладинске књите и часописи. Причање из домаће историје, из живота животиња и биља. Писци и песници.

Декламовање песма о природи и раду. Песме о уједињењу, домовини и Краљу.

Писмени састави: Вежбе у писању

јасних и језгровитих реченица. Репро- |

дукције прича из домаћег краја. Слободни описи доживљаја, Кратке белешке о времену, природи и граду. Бо-

лест п здравље. Опис излета. Књига о раду. Граматика и правопис: Поправком

грешака дијалекта добиће се правошисна правила. Именица: род п број. Глагол: лице, број, време, коњутација. Личне заменице. Придев. Објект и субјект. Личне именице. Тачка, улитни знак, знак чуђења. Питања и одговори.

Срскохрватски језик у Дравској бановини: Писање и читање ћирилице. Непознате речи. |

Писање: Добијање што читкијег NH једнакомерног рукописа, али са очувањем индивидуалности. Речи из домознанства. Имена крајева. Имена знаменитих људи. ћирилица,