Учитељ

напосе, не могу да се оделе и засебно оцењују. Али ипак можемо са извесном сигурношћу рећи да су грађанске поуке и васпитање много допринели здравијем политичком развоју наших младих генерација, њиховој све већој апстиненцији од алкохола, смањивању младеначког криминалитета, који би иначе у ово морално тако распуштено доба био много гори. Њима имамо захвалити што наша омладина добро схвата у чему су преимућства демократије и што жели да их продужи у традицијама наших легија и наших првих президената.

А и чехословачко учитељство не жели друго, него да продужи тај свој васпитни рад.

Dr, LADISLAV KRATOHVIL (KRATOCHVIL), komesar Pedagoške biblioteke Komenskoga — Prag:

Š

BIBLIOGRAFSKI PREGLED ČEHOSLOVAČKE PEDAGOŠKE, FILOZOFSKE | SOCIOLOŠKE LITERATURE

{sa krafkom karakterologijom savremene čsl. pedagogike)

I KRATKA KARAKTEROLOGIJA SAVREMENE ČEHOSLOVAČKE PEDAGOGIKE

Olakar Kadner (1870—1936) bio je prvi profesor pedagogike na Karlovu univerziletu u Pragu koji se bavio isključivo lom oblašću. Ali on je prvobihno bio klasični filolog, a pedagogikom se poсео baviti od počelka 20 stoleća kad se po raspadu herbartjanstva i filozofske pedagogike počela nauka o vaspilanju da izgrađuje na čisto naučnim osnovima. U svome radu spoio je starije razdoblje sa novim i dospeo fako do naročite meјоде редадозкод паџспод ispifivanja. Kadner je pisao studije iz eksperimentalne pedagogike u kojima feži samo fo да fačno zahvati sivarnost. Ali. već i fe studije praćene su ıscrpnim komparalivnim sludijama bibliografskim i knjiškim, fako da već i ovde ponekad prevagne inferes za pregledno klasifikovanje i krifičku obradu fuđih rezultata nad sopsivenim eksperimenfalnim ispitivanjem: isključivo naučni osnov Kadnerovog doba očigledno se fu dopunjuje sa gledištima istorijskim, filološkim i idejnim, a ona su sivorila glavnu osovinu pedagoškog rada krajem 19 stoleća. Dalji radovi Kadnerovi već su sasvim u znaku te istorijske perspe-

525