Учитељ

500 винил ве леииаинаРЕ

klive. Filološko-istorijskkom metodom izrađuje on svoju široko zasnovanu i pouzdanu isforiju pedagogike i celokupnog savremenog školstva kao i pregled cele oblasti opšte pedagogike. Svuda ovde, istina, pridržava se glavnog zahteva svoga vremena pa nagomilava i klasifikuje pedagoške ideje kao empirijske činjenice i ne obrađuje ih sasvim zasebno, ali istovremeno oslaje samo pri tom tačnom opisu ideja i uopšle ne pokušava da prodre u njih svojim filozofskim sistemom. Kao što je do izvesne mere, da tako kažemo, „pofilologizirao” едгакти melodu, fako je opel s druge shrane „poegzaklnio” istorijsku i filološku metodu u istorijskom pedagoškom ispitivanju. Time je položio čvrste osnove celokupnome daljem naučnopedagoškom radu u ČSR, iako je sam u vrlo maloj meri doprineo, rešavanju njegovih problema: On je prefstavnik starijeg pozilivizma, empirizma, zasnovanog isključivo na literaturi.

Ofokar Hlup (rođen 1875 godine) polazi takođe od fako isto strogih naučnih principa empirizma ı pozifivizma, ali u svome radu uzima u pomoć već sasvim drugi krug nauka pa zafo dolazi i do sasvim drukčijih rezulfaša. Polazna tačka njegova bila je sem filologije još i sociološka i psihološka studija, a lo je Kadneru sasvim nedostajalo. Ovde, u psihologiji našao je Hlup čvrst empirijski, pozilivni osnov pedagogike kao nauke, ali io ga ipak ne sprečava da pedagogiku shvali kao oblast sa mnogo širim pozivom nego šlo joj ga može dali empirijska nauka. Školu i vaspitanje shvata Hlup kao instrument progresa i oplemenjivanje Individualnog i Socijalnog, kao šlo je o u svojim filozofskim delima i svome poliličkom programu oslvarivao njegov veliki učitelj T. G. Masaryk. Zato se Hlup nikako ne može zadovoljiti s onim što je u stanju da ulvrdi o čoveku i vaspitanju čisla, neufralna nauka. To, razume se, mora da bude polazna lačka za rad u pedagogici, ali pegagogika se nadovezuje na sve kulturne | ргозуећпе 1е2пје čovekove i ljudi svakog vremena, postaje nosilocem njihovog kulturnog i socijalnog programa. Zalo svaka pedagogika koja hoće da ima karakfer živolnosti poseduje sem svog naučnog osnova takođe i svoju aktuelnu socijalnu i kulturnu filozofiju koja je neke vrste suma sviju aktuelnih ı vanvremenih ljudskih nastojanja. Tu filozofiju dedukuje редаgogika kako iz celokupnog u izvesno doba savremenog naučnog i filozotskog ispilivanja, tako i iz živolnog programa svog vremena i ona postaje Tako sumom svekolikog ljudskog znanja i nastojanja. Time se Hlup mnogo udaljuje od svoga prvobilnog čistog pozitivizma i dolazi na novim osnovima do zahteva naročite pedagoške sinfeličke filozofije koja јек шта да дејегminira smisao sviju naučnih principa koji se primenjuju u pedagogici. Ali pedagogika sama po sebi ne zasniva se isključivo na egzaklnom prirodonaučnom ispilivanju, nego Takođe i na svima duhovnim naukama pa ı sama je značajna kulturna oblast. Zato Hlup u fako velikoj meri naglašava. moralno i esteličko vaspilanje ! 2ајо se njegovo pedagoško mišljenje fako