Учитељ

рујрдр ———_______"--__-____-_-_- -__ ок _____-_____

Крајем Х!Х столећа извршио је врло значајан утицај на даљи развој литературе за младеж Т. Г. Масарик. У настојавању да интелектуално подигне свој народ није могао да мимоиђе ни ту област. У учитељима видео је Масарик важне чиниоце за народно просвећивање и био је свестан тога колико добра лектира утиче на душевни развој човека. Разуме се с правом је био убеђен да добра лектира мора да отпочне вршити свој благодарни утицај већ код деце и да њен ваншколски утицај мора ићи руку под руку са утицајем школе. Кад је око себе окупио чешко учитељство, коме је на универзитетским екстензијама предавао о томе којим средствима да подигне значај свога рада, говорио му је и о литератури за младеж. Изјавио је да је за малог читаоца и одлична ствар само добра и пробудио код учитеља и писаца интерес за дечју књижевност. Потстакао их је да пишу уистину литерарно вредне ствари за најмање. Од тог доба развојна линија чехословачке литературе за младеж стално се диже. У књигама и часописима за младеж посвећује се увећана пажња уметничком васпитању. Рађа се и књижевна критика литературе за младеж и она највише доприноси да се подиже целокупни ниво литературе за младеж. Сем уметника-писаца устају и теоретичари који на основу стручног познавања домаће и стране културе постављају захтеве што их мора "да испуни добра књига за младеж и на тај начин дају тон и првац оригиналној и преводној литератури за младеж. Већина тих критичара објављује своје чланке у разним учитељским часописима, јер се у литератури за младеж још увек не види уметност у правом смислу те речи, већ се она сматра више само као огранак педагошке литературе. Ипак се утицај тих захтева, који све више расту, огледа у томе што просечни квалитет објављених радова из области литературе за младеж постаје све бољи. Песништва (дела у стиху) бива, истина, све мање, али зато тим боље цвета проза. Она, не жели само да јевтино забавља, већ поставља и социјално-васпитне проблеме, пре свега проблеме чисто социјалне и проблеме буђења народне свести, али се не уклања ни „шкакљивијим" проблемима, као што су на пр. теме из области сексуалног васпитања. Аутори, разуме се, не пишу тенденциозно, већ свој задатак решавају неупадљиво у оквиру уметнички решене радње. Пази се да архитектоника радње буде савршена, да одговара психологији детета и да у делу буде чист и неискварен језик. Од писаца истиче се пре свега Павао Сула са својом најпознатијом књигом „Мајда Бођесек“ и Марија Гебауерова. Сем савремених проблема пружају писци деци и много белетристике са градивом узетим из историје. Било је потребно да се идеја народног ослобођења крунише васпитањем нових, самосталних људи, да се омладини укаже на славну прошлост из које се могу црпсти примери. Овде: је јединствено дело извршио Алојз Јирасек (АТој5 Јгазек), како својим „Старим