Учитељ

џрдцр-—-—-___________________-_________.

која узима грађу из области спорта, а нарочито је вољен и раширен тип тзв. легионарског романа или приповетке. У њима се приказују јуначка дела чехословачких заграничних легија у борби за ослобођење отаџбине. Место историјских романа све се чешће јављају биографије које своју грађу узимају из живота и рада великих људи, као што су Масарик, Тирш (Тугб), Едисон и др. чији живот има у себи много узбудљивог и поучног. Нарочиту врсту литературе за младеж претстављају радови из преисторије домовине — у Моравској на пр. велики налази код Вјестоњица (Убзјопсе) — које је са много успеха белетризовао Едуард Шторх (5тогећ).

Од истакнутих савремених аутора истичу се приповедачи који бирају своје теме из социјалног живота: Ј. В. Плева, Марие Мајерова, Антонин Зхорж (ХћоТ, пише под псеудонимом Рауе! Сеттак) и Рудолф Некола, Од аутора књига из природе истичу се: Карел Чапек, Јозеф Хаис Тинецки (Тупеску), од легионарских аутора Франтишек Лангер и Вацлав Валента-Алфа. Имамо доста и путописа написаних на основу властитог искуства (Алоис Мусил, Јозеф Аул). Од словачких аутора, који се окупљају око Матице Словачке, слично као Чеси око Масариковог института за народно просвећивање, треба споменути бар: Лудмилу Подјаворинску, Мартина Разуса (Кази5), Фрању Крала (Ргано Кга!) и Хану Грегорову. Савремени сликари стварају било јаке књиге са сликама за најмању децу (тзв. „јерогејо"), или се посвећују илустровању књига за одраслију младеж. Најистакнутији су: Јозеф Лада, Јозеф Чапек, Марие Фишерова-Квјехова (Езсћегома-Кубсћома) и Олджих (Ојућећ) Секора.

Поред оригиналног стварања стално се води рачуна и о светској литератури за младеж. Имамо много превода из свију језика света, од најстаријих аутора (Регоеу „Еобтхоп Кгигое", „5гсе" од Едтопда де Атлеза) па до најновијих. Међу словенским језицима најчешћи су преводи с руског. Из југословенске литературе много су превођене пре свега народне бајке, приче и песме. Атмосфера југословенског народног живота инспирисала је и нека оригинална чехословачка дела, као на пр, „Јунак Краљевић Марко" од Кузме, „га дуа ргзђу роједпе" од А. Флајшерове (Незсћегома).

Многобројне часописе за младеж можемо према њиховој садржини поделити на две групе: на часописе чисто забавне (белетристичке) и на стручне часописе (на пр. скаутски часописи, часопис за школски радио итд.), а по облику на старије ревијалне: „Мају епа", који излази непрекидно од 1880 године, „К]аз", „Џун“, „5еско“ — и на новије, млађе часописе у виду новина: „МЈаду ћазаје!" — „М!аду зуб". Сем часописа добру службу литератури за младеж указују и библиотеке основане у циљу да издају само књиге за младеж. Тако исто велики значај имају и избори из великих домаћих и страних писаца,