Учитељ

које не можемо деци и омладини дати да их читају у целини, али чије познавање преко погодних избора из њихових дела је предуслов за опште образовање.

Масариков институт за народно просвећивање стара се да се здрави и исправни погледи на литературу за младеж прошире међу родитеље, који се не смеју потцењивати као купци књига. Он то чини пре свега многим предавањима по унутрашњости, даље што сваке године пред Божић приређује изложбе добрих књига за децу и омладину не само у Прагу, него и у читавом низу вароши у провинцији. Најзад Институт издаје и растура (преко књижара и преко школа) врло јевтине каталоге „Пођке Ктћу абјет!" („Деци добре књиге"). Тај каталог изашао је већ неколико пута (1921, 1926, 1929 и најзад 1936 године) а садржи у себи одабране књиге за младеж од најстаријих времена до најновијих, уколико се још могу добити на књижарском тржишту. Књиге у том каталогу распоређене су како према својој садржини тако и према добу деце за које су подесне.

О литерарно-историјских дела, која опширније говоре о развоју чехословачке литературе за младеж, спомињемо: О. Розрву — У. Р. Suk: „Dčiska literatura česka“ (1924), Jan Sfefanik: „Supis slovenskej literafiry pre mladež" (1933), Јап Рећиз: „РТећјед с5. literafury pro mladež (1937) и Fr. Bulanek-Dlouhan: „Uvod do litferatury pro mladež“ (1937).

UMESTO POGOVORA

Jugoslovenski učifelji pored svojih nacionalno-školskih, prosvetnih i staleških pitanja po. svome nainfimnijem uverenju i dužnosti, koju su sebi stavili u Pravila Jugosl. učitelj. udruženja, neguju slovensku uzajamnost, slovenofilska osećanja i svest da su članovi jedne velike slovenske porodice. Negovanju fih važnih činilaca najbolje pomaže upoznavanje sa životom slovenskih naroda i njihovim radom na pedagoškim i školskim pitanjima, onda ekskurzije u slovenske zemlje, razmena učilelja i đaka između pojedinih slovenskih zemalja i prevođenje knjiga ,iz oblasti koja nas interesuju, sa pojedinih slovenskih jezika na naš jezik.

U tom cilju postao je i ovaj Zbornik članaka, koji se s pravom može nazvali Pedagoška Čehoslovačka. |

Izneti jedan informativan zbijeni pregled svega onoga što зи и редаgogiji, filozofiji, sociologiji, psihologiji, dečjoj književnosti i školstvu (istina, u granicama osmorazrednog narodnog školstva) dali Čehoslovaci posle svoga oslobođenja, bila je i dužnost ı pofreba naša. Dužnos} naša, jer se Tako jače zbližavaju pedagoška Čehoslovačka i pedagoška Jugoslavija i potreba naša, jer fako bolje upoznajemo napore i napredak pedagoške Čehoslovačke, upoređujemo ga sa naporima i naprelcima pedagoške Jugoslavije i prve frezveno iskorišćavamo.