Учитељ

љом да стекне што боље научно-педагошко образовање и да што боље упозна дете, само, властитим средствима оснива Школе високих педагошких студија у Прагу и Брну, приређује предавања, екскурзије и курсеве. А уистину у том самообразовању је спас од немања плана и лутања. Првобитни идеализам романтичарске природе полако се дисциплинује. Гесло слободне школе формира се, нарочито под утицајем студија функционалне психологије, у правцу радне школе, која пушта дете да пролази кроз систем активности да би њима развило своје диспозиције. То је школа са планом активности које се концентришу око „центара дечјег интереса.“ То је школа концентрације око почетне стварне и завичајне наставе која стоји под утицајем парола слободне школе, студија Монтесори, Декролија, Клапареда, а делимично и Дјуја. Под утицајем тог правца заводи се Малим школским законом у школе мушки ручни рад, или како се у ЧСР зове „васпитни ручни рад".

Активна школа је у унутрашњости располовљена. Поред активности које су психолошки засноване према дечјем интересовању (изазивансм често на и сувише вештачки начин) и активности које се помоћу концентрације вежу у целину, у појединим предметима управо буја синтетизам и колективизам, иако се проповеда саморадња. Активна школа прве деценије Републике методички је управо стара школа у појединим наставним процесима. Неки предмети у погледу њихове садржине нарочито цртање, писмени састави, почетна стварна настава и завичајна настава просто се расплињавају у неодређености програма и учења. Не долази до изражаја целисходност, а место правог рада цвета играње. Настава трпи услед недостатка вежбања, али и због претераног увежбавања и његове неекономичности, што је наслеђе „слободне“ школе. Психологизација не продире до правог процеса учења. Резултати рада губе се из вида ради непознавања контролних метода и услед непрестаног наглашавања захтева да дете треба да прилази вечно новим активностима.

Развој чехословачке активне школе је цео некако неодређен и, да тако кажемо, некако као бојажљив, а то све због опште магловитости, општости принципа и неизрађености програма. Настојавања да се створи боља школа него што. је била стара традицијска школа не могу имати успеха без одлучног научног сазнања. Потстреци из нове педагошке литературе, пред крај прве деценије постојања Републике и из литергтуре англосаске, објављивани у нашим педагошким часописима, екскурзије учитељства у иностранство а нарочито поглед на Глеклову (Сласке!) школску реформу у онда демократском Бечу доводе чехословачке педагоге у неприлику.

Читава деценија 1918—1928 је на тај начин раздобље неке опште неодређености. Али истовремено тражи се и план који би био достојан да се оствари у народу Коменскога. То је раздобље кад се тежи за