Учитељ

Велики је део његова књижевног рада — превод. Можда скоро трећина. Али тај је превод добит за нашу књижевност, јер није само превод, па ни препев, него скоро — оригинал. Он је леп и по избору и по језику и по форми и садржини. Особито је много преводио у својим првим песничким годинама. И ти му преводи остају ненадмашни и без такмаца.

Превода у стиху у нас је мало. Изгледа да уз Драгишу Станојевића Змај у томе погледу односи рекорд. И ако је Драгиша можда више превео стихова од Змаја, његови су преводи више слободни, док су Змајеви књижевнији. Оба су добит за нашу књижевност.

Змај је преводио највише од наших суседа Маџара. Као да је њихов језик још из детињства знао најбоље као и њихову књижевност. Поменули смо четири велика превода: „Толдију“ и „Толдијину старост“, које је доцније Матица српска издала у једној књизи под именом „Толдија“. Затим „Отму Мурањ града", све три од Јована Арања и четврти: „Витез Јован" од Петефија. То су четири већа епа или појеме. Пети му је спев, такође у стиху „Човекова трагедија“ од, опет маџарског, Имбре Мадача. Предмети у овим спевовима су слични по детаљима и животним приликама са нашим. Па и сиже предмета који се опевају и заплети у њима наличе доста и на наше народне песме. Зато су радо читани код нас и имају увек једну актуелну вредност по народној етици сличној нашој.

После Маџара Змај је преводио највише Немце, знајући без сумње добро, њихов језик још из куће и школе.

С немачког је превео, ако није и надпевао Боденштетове: „Источни бисер“ и „Песме Мирза Шафије"“ (доцније Схафије). То су већи циклуси љубавних и лирских и винских песама. У њима је Змај дао најлепшу песничку форму, најуглађенији и најбеспрекорнији стих“ после „Ђулића“.

С немачког је превео „Ифигенију“ трагедију од Гетеа, такође у добрим стиховима па можда и бајку. „Мајстор Маноле" (врста зидања "Скадра), од Кармен Силве румунске краљице, јер биће да румунски није знао а и Кармен Силва је писала на немачком. Биће да је и Тенисонов „Енох Арден" с немачког, јер изгледа да Змај није знао енглески, да би тај спев превео са оригинала.

С руског је превео, али је боље рећи понова спевао Љермонтовљев спев „Демона“. По моме мишљењу овај и преводи Боденштета су му најчуственији и по форми и по садржини и по стиху и по ритму. Уз „Демона“ дао је и већи превод у одломку из Пушкинове „Полтаве". Иначе с руског није много преводио мањих песама, осим још неколико из Пушкина, и две три из Полонског и Минајева.

(Осим тих великих ствари, Змај је превео много мањих песама, балада, романца, сатира, дечјих песама, политичких стихова од Не-

| |