Учитељ

Тако су наша деца добила једро и корисно штиво, једну изврсну лектиру, лепу забаву, која им је развијала вољу не само за читањем него и потстицај за покушаје у писању. Многи наши признати писци почели су своје почетничко писање у „Невену". Може се рећи, да је, унеколико, његова заслуга, што су постали велики књижевници. Да поменемо само: Шантића, Дучића, Ћоровића, Нушића. А и то је био један од циљева листа. Да уз опште образовање које даје ствара и добре раднике на књизи и перу. У томе се и успело. А то је једна културна заслуга листа у историји нашега умнога развића.

Пре „Невена“ и у време његово много је и добро радио за децу као и Змај и Чика Стева Поповић. Он је био и претходник и савременик Змајев. Многе своје дечје књиге као: Радован, Дан и ноћ, Невен-цвеће, Божићње радовање итд. издавао је Чика Стева за децу и у њима је редовно сарађивао и Змај. Па му је и ту један вишак заслуга за подизање нашег ћодмлатка. Осим тога, Змај је издавао и неколико засебних књига за децу, као: Невенче, Предневенче, Међневенче итд.

И у историји наше просвете, наше педагогије и дечје литературе све ове радње Змајеве имаће своје знатно место и приказаће Змаја као нашег практичног педагога, као дечјег и народног просветитеља. Јер он је умео дати деци оно, што им треба, омилити им читање, развијати им вољу за рад, оплемењавати укус, спремити их за веће ствари, за живот и грађанске и националне дужности а тим путем унети у наш народни живот једну једру и здраву садржину.

8. ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ.

Али оно, што је дало највећу снагу и значај Змајевом или како су га деца назвала: Чика Јовином књижевном гласу, то су његове песме, које је писао о деци и за децу.

И наша историја књижевности као и сви наши књижевни критичари једногласно су дали, Змајевим дечјим песмама највише признање и највећи ореол у групи свега његова стварања.

Змај је имао ту жалосну судбину, да погуби своју породицу, жену и децу. Утучен болом, он је дао одушке и утехе себи у својим „Ђулићима увеоцима“ тим искреним и ненадмашним изливима нежне туге и болних успомена.

Али он, човек, одрастао у пуној породици, имајући јака породична осећања и велике етичке преокупације, и што је врло важно, упоређујући квареж и назадак код одраслих са невиношћу дечјом, шибао је оне прве у сатири и шаљивим листовима и срчано се одлучио: да живи и да се сав посвети српској деци.

То је и урадио и себи као песник, мимо остале песнике, створио заслугу, да је он једини умео писати за децу и да му велики део славе