Учитељ

566 птеиЕнининини ЕНИ ДЕН РЕАЛНА ДНО

и успели су да се у њих уживе, док су њихови другови са напетом

пажњом, пратили развој ситуације.

Кад је игра била свршена деца су одехнула. Лица су им била узбуђена, а погледи тупи. Из груди више девојчица отело се је више дубоких уздаха, а код појединих од њих у оку се је блистала суза. Доживљавање је било и овде постигнуто и ако нисмо имали никакве гардеробе ни потребног намештаја, нити су се деца маскирала.

После тога, кад су изашли на одмор, ученици су наставили драматизовање потпуно самостално, као и у првом случају. Само су овога пута у томе отишли много даље. Поред претстеве „Кнежеве вечере", они су се поделили у таборе и наставили „Косовски бој“. Један од њих нашао је неку поцепану крпу, привезао је на штап, па направио „крсташ барјак“.. Настао је прави окршај. Водила се права битка. Неколико дрвених „сабаља", које су ученици још при доласку у школу донели, измахивало је, али главе нису падале. Била је то само дечија игра у којој су они замишљали себе као јунаке.

Значај драматизовања ради доживљавања у овој причи и песми, бар за ученике мога одељења, био је врло велики. Ученици су успели да се уживе у догађаје, да их схвате, да у њима разумеју однос личности и њихово сналажење у ситуацији.

Поред тога, они су били у могућности да осете сву чар и лепоту, како приче тако и песме. Исто тако, што је још најважније, они су у сазнању догађаја учествовали свим својим бићем; дакле, и чулно и интелектуално и физички. Њихов дух стављен је у покрет, у акцију. И најзад, што је опет важно, то је да су ученици охрабрени овим покушајем спремни да покушају и друге напоре ради сазнања истине. Они су спремни на сваку жртву под утиском херојског држања Милошевог, а то је оно што се само пожелети може од наставе.

Што се тиче техничког организовања драматизовања приповедака или народних песама ради доживљавања, морам напоменути да то није тако једноставан и лак посао.

На против, ово је врло деликатан посао. Од наставника он захтева, не само вољу за рад, већ и окретност и умешност. Поред тога, он захтева да је код наставника у довољној мери развијен естетски осећај, социјални осећај и осећај за уметничко у причи и песми. И најзад, он захтева развијену свест о вредности народних умотворина за утицање на ученике ради формирања моралног карактера и осећања дужности према социјалној средини у којој живи. Наставник треба да је способан да се може у њих да уживи. Да их осети и да тај осећај може да пренесе на своје ученике.

На супрот тврђења неких струја активне и радне школе, да учитељ треба да буде само посматрач и коректор, у случају да дечија иницијатива крене погрешним путем код доживљавања кроз драма-

— === ада а = кан АДИ аитји оваа __

|