Учитељ

2 ПЕН ЗРНА НЕ ЕРВИН РЕН анале а нетевимРАвнрнвиије = = 7 ет Ста "5

сходних делатности. Дужност учитеља је да створи такову атмосферу да деца могу у њој слободно планирати и изводити делатности тако да увиде важност читања и развију јаке мотиве да га науче. Учитељ може водити децу тако да науче читати да избегну формирање навика које ће им сметати у даљем раду и постигну вештину и трајни интерес у читању. Задаћа школе је да учи децу да прошире искуство а то се постиже праксом стицања и употребе знања у односу према проширеном искуству, решавању проблема, испуњењу сврха детета. у

Читање ма које речи укључује њено тумачење на темељу пређашњег искуства. Тумачење речи је јасно утолико уколико је у односу према стварности искуства а ово је и разлог зашто деца морају да све виде, опипају, окусе, омиришу или на који други начин искусе особине многих ствари пре него речи могу ишта значити за њих. Треба да разумеју идеје пре него могу протумачити симболе који их претстављају. Читање је исто толико стављање значења у штампану страницу колико и добијање смисла из ње. Да неко може читати мора имати многе правилне појмове простих ствари. Но читање не укључује само тумачење речи које стоје за разне појмове него оно укључује и употребу речи у многим, често пута, замршеним односима.

___ "Читање је тешка вештина. Оно захтева толико нових навика како мускуларних тако и менталних за које су потребни концентрисани, целисходни и истрајни напори. Ово се најбоље може видети при учењу. одраслих аналфабета. Колико њих често пута напусте учење или га употребљавају само при нужди. Кад деца први пут приступају учењу читања мора се код њих развити велики интерес као и јака жеља за читањем. Јер само моћан мотив, живахно остварење радости онога ко учи читати може да савлада све тешкоће. Разуме се после припреме да треба чекати на време које је најподесније да се започне са читањем, јер и овде вреди она Христова: прво семе, па стабљика затим цвет и на крају плод.

У самој припреми деце за читање имамо много фактора који долазе у обзир од којих ћемо навести само неке: А) Околина која потстиче дечију природну радозналост: 1) лепа околина која је сталан извор дивљења — проматрање лица и ствари у односу према себи 2) испитивање и истраживање и то прво шта, а затим зашто И напокон како 3) Жеља за изналажењем ствари, каткада деструктивна каткада конструктивна, са намером да све око себе савлада, 4) осетљивост према околини-природи ветру, води „небу, земљи, топлоти, студени итд. Б) Околина која соколи и изазива разговор и повећава дечији речник: 1) игра са другом децом, 2) проматрање природе — игре, излети у шуму, поље, парк итд. 3) нега животиња,

="

а