Учитељ

4 РАВНЕ ПА НА i ин нИНННИИИНИИАШИЕШЊЕ:- шта аОњЕЕЈ

бан за заједнички рад у првом читању, брижљивост у баратању с књигама и стварима, интерес у вредности искустава које даје непосредна околина — кућа, заједница, школа и уживање у хумору прича које му се причају или читају. 2) знање: богати фонд значења у односу према интересима детета, остварује задовољства и вредности које долазе од читања, упознаје се са простим причама, фолклором и дечијим песмицама, употребом књига како их треба држати, окретати листове и бринути се о њима; 3) способности; моћ да изрази значења или жеље усмено, пораст у речнику, моћ препричавања прича, осећање емоционалне боје у причама које је чуло, тачност изговора, способност да врши разне делатности које развијају интересе читања, спајање значења са симболима.

Деца долазе у школу са различитим способностима: има их која говоре али су ментално незрела и искуство им је врло ограничено —- показују врло мало интереса за читање, има их која тешко говоре — немају искуства, има их ментално зреле и са доста искуства тако да могу учити читати, има их ментално напредних али ограничених у искуству и још има их која су ментално добро развијена са доста искуства која обично читају чим дођу у школу.

| Програм активности који усредсређује у групи интерес има велику важност јер решава многе тешкоће на које учитељ наилази. Он помаже да се открије позадина-и потреба сваког детета као и то да се установи потребно осећање јединства међу децом, што је почетак групне свести и кооперативног напора. Даје нова интересантна искуства и тако задржава интерес зреле деце која на тај начин могу да савладају потребни напор за успех. Затим потстиче и одржава напор и незреле деце. Даје различитост задатака коју изазива различитост способности. Сви могу учествовати и имати успеха. Деца треба да учествују у слободној дискусији, заједничком планирању, решавању многих проблема, скупљању обавештења питањима, излетима и проматрањем слика. Сама треба да изводе планове и просуђују резултате свога рада.

Како ће учитељ знати да су деца припремљена за читање» Фактори који долазе у обзир за спремност читања јесу следећи: 1) да деца имају приличан број правилних појмова о обичним стварима које су добила различитим искуством; 2) да постоје добри физички услови и ментално доба од 6 или више година; 3) да имају јак интерес и велику жељу да науче читати; 4) да доста јасно мисле и добро употребљавају судове које су стекли праксом у решавању многих простих проблема у односу на искуство; 5) да постоји извесни куриозитет с обзиром на знакове, огласе, натписе и друго како у школи тако и ван школе и куће, проматрање слика са интересом, радозналост за именима и причама, доношење књига

#