Учитељ

106 МР ниенивенеи и ере griini:u pini arg; WS OnpzuaNI

Izloživši ovako pedagogiju kod Hrvata, i to u prvom redu u svrhu didaktičke i metodičke obnove, pri čemu su, kako se vidi, učestvovali mnogi radnici, na redu je da se kaže kakvi su praktični rezultati bili ove pedagogijske obnove. Te praktične rezultate mogli bi vidjeti u našim narodnim školama, gdje agilni učitelji primjenjuju nova didaktičko-metodička načela, jednako na selu kao i u gradu. Dosta obilnu potporu čine u ovom pogledu o gledne škole, u stvari pokusne, eksperimenialne škole, koje se unazad triju posljednjih godina otvaraju u svima većim mjestima države. Ideja ovih oglednih škola potekla |e prvotno na spominjanim tečajevima učiteliskim, jer su sakupljeni učitelji na njima, u više navrata, izražavali tu želju u obliku rezolucija koje su upućivali Ministarstvu ргозујеје."7) Медиtim ie god. 1932 bio pozvan prol. A. Defrančeski u Ministarstvo prosvjete, također predavač pedagogije na tečajevima, sa zadatkom da organizira pokusne, ogledne škole, i izradi u tu svrhu projekt, kako Di se po njiemu izdala uredba.%) A. Defrančeski је izradio SVOJ Dprojekt, a međutim je do uredbe došlo tek god. 1935, kada ju je proglasilo Ministarstvo prosvjete, a kraiu je priveo šef otsjeka za osnovnu nastavu prof. Dragoliub Branković. Kao prva ogledna škola otvorena је osnovna škola Kralia Aleksandra I u Beogradu.

рок је to sve praktičan rad koji se dnevno izvodi i demonstrira, kao stvarno za informaciju u ovom pogledu mogu međutim poslužiti samo stručni štampani radovi. To su oni radovi koji su obučnu praksu prikazivali u pedagogijskim revijama ili u posebnim knjigama. Uz radove takve vrste ima ih koji se drže starog obučnog sistema, kao na pr. prof. J. Škavić i D. Katić, dok se drugi u većini prilagoduju ili Dotpuno opredjeljuiu prema sistemu radne obuke. Među one za koje rekosmo da se prilagođuju, a to znači da komponiraju herbartovski obučni sistem s novim oblicima rada, može poslužiti kao primier prof. 55. Križanić koji ie u nekoliko zbiraka obiavio svoja praktična obučavanja.%) Ovamo bi još spadao i prof. M. Robotić, te sadanji instruktor ogledne škole u Zagrebu prof. J. Baugut.5) Po principima škole rada obučavaju S. Liubunčić, A. Defrančeski, Nikola Zec. Dr: E. Mandić, M. Lovrak, J. Demarin, Z. Kohler i Mato Demarin, većinom profesori učiteliskih škola, te Miloš P. Pavlović, instruktor ogledne škole u Sarajevu i Nikola Pavić, nastavnik vježbaonice uz učiteljsku školu u Zagrebu.

Dok su svi ovi pedagozi objavili više svojih radova u Naprefku, Savremenoi Školi i Novoj Školi, i to izvodeći metodički razno školsko gradivo (predmete!), dotle su Dr. J. Turić, S. Ljubunčić, Defrančeski, IJ. Demarin, Dr. Mandić i N. Pavić publicirali svoie metodike u posebnim knjigama. Godine 1993 izlazi Turićeva Metodika š kole rada. S. Ljubunčić objavljuje ove svoje knjige: Slobodni pismeni sastavci (Sarajevo 1995), Metodika računske obuke u Školi rada (Zagreb 199. Obuka o рогпа-

7 Ртуа Еакуа гетошсеја розјапа je s krčkog tečaja (otok Krk), koji je vodio Sti. Zaninović, a kao predavač pedagogije bio S. Liubunčić. Vidi o tome u Savremenoi Školi, god. 1939 i 1933.

%) O tome u brošuri. A. Defrančeskoga: Oko reforme naše osn. škole, Zagreb 1935.

39) Vidi: I, II i IM svesku Metodičkih priprava za školu rada, objavlienih god. 19923/94, a štampanih u Čakovcu.

, 50) Njihovi radovi nalaze se najviše u Napretku i Novoi Školi.