Учитељ

vanju prirode (Zagreb 1980) i Materinski jezik” u našim nar. školama, metodika čitanja, ečramatike i 'pd:snoi,emijh зазбамака ро гадпој тегоад! (Даргеђ 1933).51) A Defrančeski štampao je osim onih posebnih knjiga iz metodike, koje smo prije spomenuli, ioš i ove svoje knjige: Načela nove škole u teoriji i praksi (Zagreb 1994) i Skupna nastava (Zagreb 1935). Od Josipa Demarina postoji knjiga: M aterjnji јег1К пи заугетепој 5Ко1: (Лагтеђ 1933), и kojoi, uz aktuelnu problematiku obuke materinskog jezika, najviše piše o slobodnim pismenim sastavcima. Dr. Fr. Mandić napisao je Metodij kut: poznavanuja рг1годе, хет!јор:5пе 1 роvijesne nastave (Zagreb 1935), a Nikola Pavić svoi rad pod naslovom Tri metodičke |edinice, i to iz obuke materiniskog jezika. ;

U ovaj red praktičnih pedagogijskih radova spadali bi: беоmetriljsko crtanje u II i IV razredu od Đure Robotića (Zagreb 1932), te četiri knjiige Zlatka Špoliara, u kojima za svaki razred posebno iznosi cjelokupno gradivo, raspoređuje ga i upućuje kako se treba obrađivati (sve objavljene u.Zagrebu).

Posebno spominjem Metodiku napredne obuke u pievaniu od Zlatka Grgoševića, pisanu za ovaj predmet zaista dobro.?)

=

Ovai prikaz pedagogiie u Hrvata, i to. didaktičke odnosno metodologijske prirode, ne bi bio potpun, kad se ne bi pogledala i druga strana ovoga pedagogijskoga rada. Sve izlaganje dosadašnje uglavnom se odnosilo na one koji su nastojali preobraziti poslije (a i prije) rata zatečenu obuku i nien sistem. Međutim rečeno lie, u početku ovoga poglavlja, da su tu dielovale dviie struje, da su bile dvije suprotne stranke, {edna koja je uvodila i propagirala novo, u stvari školu rada, a druga koja je branila zatečeno, prošlost, određenije: herbartovski sistem. Radi se, dakle, o Kr: Се koja је dolazila iz herbartovskih krugova, pa io polemici Која ie ponekad izbijala.

Kako se ovdje radi samo o dokumentarnim činjenicama, drukčije o onome što se u našoj pedagog. literaturi iavilo, nećemo, zbog toga, ni ulaziti u onu usmeno vođenu kritiku i polemiku koja ie, naročito u prvom deceniju slobode, bila. previše strašću začinjena.

Kritika i polemika, koja se ijavliala između pristaša škole rada i herbartovaca, zahvatila ie uglavnom osnovnu obuku, a time i one koji su se njome kao problemom bavili. Međutim јауЏа зе и росе и ovoga vremena, o kome govorimo, i druga kritika, ali ne s parolama za školu rada ili za herbartovski sistem, već oko humanističke gimnazije, konkretnije rečeno oko klasičnih jezika. Zato ćemo najprije pogledati ovo, pa onda prijeći na domenu osnovne obuke.

Tu sam kritiku već spomenuo kada sam izvješćivao o problemu školske organizacije. Tom sam prilikom spomenuo prof. Isu Kršnjavija i njegove Primjedbe. U tim Primiedbama, obiavlienim 1919, osuđuje LI. Kr. oštro klasične jezike, pa veli da ie to »fosilni preostatak

5) Sve su ove Metodike pisane za osmogodišnju narodnu školu. >») Vidi: Savremena Škola, Zagreb, sv. 2, 3/4 i 5, god. 1936.