Учитељ

108 БЕРНЕ Арарата арене нв аненниШеои или

згедоујеспе nastave«. Za obuku klasičnih jezika tvrdi da ona »kvari, umara i traino šteti (rad učenika) prevelikim naporom« (str. 3), i da se učenicima daje posve iskrivljena slika duha i karaktera klasičnih naroda (str. 4).

U polemici koja se vodila oko srednje škole, a u kojoj su učestvovali broini srednjoškolski i univerzitetski . profesori, najviše u Jugoslavenskoi Njivi, niko nije ustao da odbije i obeskrilepi ove Kršnjavijeve navode. Dogodilo se protivno, naime da su i drugi nekoji osuđivali obuku klasičnih јемка, Као, па pr., prof. M. Hercigonija, sveuč. prof. dr. P. Skok i prof. Đ. Szabo.5%)

Polemiku je tek poveo Dr. Sti. Bosanac, i to odgovarajući Dru H. Hinkoviću koji je, kritizira|ući srednju školu radi njene udaljenosti od životnih potreba, preporučivao više utilitarnosti u obrazovnom sistemu. U svom predavanju u Pučkom sveučilištu, a koje je štampano u Nastavnom Vjesniku”) pobija Dr. Sti. Bosanac načelo utilitarnosti, pa u vezi s time brani klasične jezike, a s njima i formalno obrazovanje.5)

Dok ie tako uglavnom s kritikom i polemikom oko srednje škole, u domeni osnov. škole bilo ie toga više. Kao istaknut i dosljedan herbartovac kod Hrvata je prof. učit. škole J. Škavić. Od njega ima više kraćih članaka u kojima se suprotstavlja »novom« ne ulazeći ipak u konkretna objašnjavanja i izbjegavajući gotovo polpuno nečije personalno shvaćanje, izuzev slučaj Cividinijeve knjige. Tako u članku Pedagoška naivnost%) smatra sve pretstavnike nove škole (škole rada) naivčinama, ljudima koji se oduševljavaju samo riječima, frazama, pa su, po njegovim riječima, nesposobni da uvide svoje zablude, a time i neproduktivni, dok su drugi, naprotiv, oni koji znaju šta rade. U drugom svome članku Staro i novo) dokazuje da u stvari u novom pedagog. pokretu nema ništa nova, i da se tu pod novim spominje ono što je najstarije, a starim proglašuie opet što je novo. U tu svrhu služi se komparacijom borbe »otaca i djece«, mlađih i starijih, pa izvodi zakliučak да је po srijedi nerazumijevanje, kad je u idealnoi formi, te iednostavna borba za pozicije, za mjesta, kad je u materijalnoj. Svoje neraspoloženje prema pregaocima pedagogiiske obnove iznosi i u članku Produktivan rad,%) gdje hoće da dade neku opću karakteristiku naših darovitih ljudi koji »idu nekud daleko, odakle ne vide više crne zemljice i onoga što po njoj gamiže«, pa, naravno, to vrijedi i za pedagoge, razumije se one koji »novo« hoće. S takvim газројоХепјет on je dočekao i Cividinijevu Ped agogiku, pa o njoj pisao.59)

Njemu ideino srodan ie Anton Tunkl, prof. učit. škole, ali s tom razlikom što voli konkretne činjenice, pa je sklon da i pristašama

%) Vidi o tome: Narodna kultura i obrazovanie od S. Liubunčića, Savremena Škola, br. 3/4, god. 1937.

4) Vidi: Utilitarizam kao odzgoino načelo od d-ra Sti. Bosanca, Nastavni Vjesnik, kni. XXXIII (1994 god.), sv. 3/4, str. 89.

”) Vidi o tome i: Problem obrazovania od S. Liubunčića, Napredak 1997, str. 179 i dalje.

5) Napredak, sv. 8/10, god. LXVI (god. 1996).

*) Napredak, sv. 3/5, god. LXVII (god. 1997).

%) Napredak, sv. 8/9, god. 1997, str. 295.

5%) Napredak, god. LXIV, str. 261/64.