Учитељ

škole rada prizna ono što drži da |e dobro. Svoje misli o starom ı novom iznio je u opsežnijoj svojoj raspravi Naša nova škol a.%) On odobrava nastojanja reformatora, ali im prigovara da se odviše ugledaiu u tuđe uzore, a kod ovih samo u Ono što je dobro, a to znači što je reformom stvoreno, pa bi htio da se govori i o slabijim pojavama kod njih. Karakteristične su ove njegove riječi: »Reformatori okomiše se na tu našu staru školu. Imadu u mnogome i pravo«. Nešto dalje: »Kriv je svemu Herbart, vele reformatori; on se ovdje zakorjenio, pa se ne može naprijed. Nemam ništa protiv toga mišljenja.« Zato'i on hoće novo, samo ne ono što reformatori uglavnom provode. Svojim mislima daje etatički okvir (iugoslovenski), pa u tom političkom smislu htio bi »preuzgoi« naroda. Kao glavne faktore ovog »preuzgoja« navodi: narodnu školu, crkvu, državu i sokolstvo.

Do izravne polemike došlo je između S. Ljubunčića i D. Katića, bivšeg učitelia vježbaonice. Povodom članka D. Katića Statistika pogrešaka, otštampanom u Napretku,%), odgovorio ie S. Ljubunčić s člankom Kako se pišu pismeni sastavci u Savremenoi Školi.%) Tamo je S. Li. podvrgao kritici način pisanja što ga je provodio D. K., i to po H. Lay-u, držeći se pravila da će učenik pravilno, sadržaino i formalno, pisati, ako naiprije savlada formu. Postupak je pri tome takav, da se najprije pišu riječi, pa rečenice, a onda misaone cjeline, pri čemu se svaki napis promatra (vizuelna predodžba), a onda tri puta napisuje (motorička predodžba). U statistici pogrešaka, koju je dao D. K., utvrdilo se da učenici viših godišta prave broinije pogreške nego oni u nižim.

Na ovo je odgovorio D. K. u Napretku,%) a repliku opet dao S. Li. u Savremenoj Školi#) utvrdivši kao pravilo da je uvijek kod ovog posla prvotno sadržai, a uz njega slobodan usmeni i pismeni izražai, dok |e formalna strana drugostepena, pa se treba postepeno, vlastitim zapažanjem učenika u prvom redu, usavršavati.

Izravna kritika škole rada i glavnog ioi principa rada došla ie od strane Dra Sti. Matičevića, prof. pedagogije na zagreb. sveučilištu. U svom predavanju za učitelie, održanom 2-XII-1993, a koje je posliie štampao u Učiteliu,%) prof. Matič. kritizira shvaćanie sistema škole rada i njezine praktične provedbe (obučnog postupka). pa, da bi uputio obuku i s gledišta škole rada na pravi put, zagovara i polaže osnov svoje, kako mu to pristaše tvrde, funkcionalne pedagogije. Kao teoretičaru, prof. Matičeviću ne izgleda sam pojam rada, pa ni principi koji se didaktički iz niega izvode (produktivnost, samoradinost), dovolino pogodan, da bi se na njemu, kao na osnovnom pedagog. poimu, moglo postaviti težište, jezgra, i na tome izgraditi sav pedagog. sistem. Toga on ne nalazi ni u pojmu aktiviteta (A. Ferričre), već to nalazi u poimu funkcije. Ne samo da on na ovome pojmu funkcije želi izgraditi sistem obuke (didaktičko normiranie), već i sam cili obrazovanja, dakle teleologijsko pitanje, izvodi iz njega.

%) Napredak, god. LXXI (1950), sv. 5/6, 7/8 i 10. %) Sv. 1/9, god. 1999 (god. LXIX). / %) Br. 1 i 2, god. 1990. %) Sv. 3/4, god. 1930 (LXXI). %) Br. 6, god. 1930. %) Vidi: Poiam rada ili aktivnosti u radnoi školi, sv. za mart 1934.