Учитељ

1 Педагошка мисао у Југославији — Од 1918—1958 год. —

Д-р Душан Ј. Јовановић

1. — Идејни развишак Педагошке у Срба од 1918 до 1958 с освршом на џрешходно доба

Идејна основа садашњости је у свим областима живота, па и у области васпитања, увек условљена идејном основом прошлости. Идејни развитак педагогике у Срба од 1918 до 1938 године немогуће је, према томе, приказати у правој светлости без осврта на идејни развитак педагогике у Срба пре овог доба. Како је и код Срба, као и код осталих европских народа, црква била први па дуго и најмоћнији носилац преваспитавања народног у правцу облика савремене образованости, приказ савремене педагогике у Срба ваља почети описом њене улоге у заснивању облика ове образованости. 1. Црква као носилац српског васпитања

Српско васпитање је врло старо. То је и природно код народа, који је већ у 13 веку у моћној личности св. Саве (1174—1235) могао да потражи узор за одржање своје особености и образац за свој став према страним културама. Српска црква је једна од најстаријих аутономних националних цркава у Европи. Њен оснивач, св. Сава, пише и дела више од стотину година пре Енглеза Џона Виклифа (1325—1884), готово два века пре Чеха Јана Хуса (1369—1415), а од појаве Немца Мартина Лутера (1483—1546) св. Саву растављају "читава три века. Црквена самосталност у историји народа није, по себи се разуме, увек израз стваралачких способности народа који ју је прихватио; ипак, она има увек значај самопотврђивања националних особености и увек је израз старања за очување тековина и добара националнога духа. Свесно национално виспитање, тј. васпитање које опредељује свест, теорија, како се данас каже, почиње пак са брижним и промишљеним старањем за одржање и даље умножавање оних вредности које живе у тековинама и добрима националнога духа. Свети Сава је творац овог духа у Срба. Он је, према томе, и духовни праотац свесног српског васпитања, духовни праотац српске педагогике.