Учитељ

1995) »Bistvo delovne šole« (Ped. zbor. 1928), »Načelo koncentracije v novejši didaktiki« (Popotnik 1933). Prof. Dr. St. Gogala: Smoter moderne šole« (Ped. zbor. 1930), »Načelne misli o šolski zajednici« (Ped. zbornik 1931), »Psihološki donesek k problemu aktivnosti učencev v šoli« (Popotnik 1934).

У облику књиге је, са доста убрзаним темпом, следовало расправљање дотичних питања, тако: Каге! Пођегзек, »Урпу socijalnih razmer na razvoj otroka« (1921). Zmago Bregant, »Elementarni razred« I del (1928). Josip Jurančić: »Iz šole ха пагод« (1930) Распродато. Гео Рефгоуес: »Озпоутш razred v luči sedanjih vzgoino-diдакиаић пасеј«. По искуству из свога разреда на Јасеницама саставио Л. П. (1930) Исти: »Ргигл озпомш гагтеда у ша зедапјћ vzgojno-didaktičnih načel (1951). Matija Senkovič: »Novodobno šolsko leto. Idejne smernice za.izdelavo in izvajanje učnih načrtov za osnovno in višjo nar. šolo« (1935). Albert Žeriav: »Sodobni zgodovinski pouk. Izbrana poglavlia iz posebne didaktike zgodovinskega pouka v liudskih, meščanskih, oziroma nižjih, srednjih šolah v teoriji in praksi« (1937). Vaclav Pfihoda: »Ideologija nove didaktike«. С чешког превела Л. Ведралова (1937). Делимично иде овде: К. Ozvald: »Duševna rast otroka in mladostnika« (1930). PacnpojaTo. И од истога: »Prirodoslovna in duhovna smer psihologije s pedagoškega vidika« (1934).

A standard work, тј. такво дело своје врсте које ће лако послужити као нормално мерило, јесте опширна (290 страна) дубокосежна и са импонирајућом истином написана књига »Озпоме strnjenega šolskega dela v teoriji in praksi« Koje je oOjaBHo EpHecT Вранц год. 1937. М да поплава „нове“ педагошке писарије, која је понекад сасвим мутна запљускивала преко брегова, опет спласне на праву меру и да се уз то још ишчисти, много је у томе припомогао »Родгођт ист пасг! ха |идзке Зоје« који су заједнички саставили Јосип Долган и Ернест Вранц. Састављен је по сложеним годишњим јединкама у максималном обиму — ради избора по месним потребама и приликама у Словенији. Његов је велики значај у томе, да покуша дати учитељу и учитељици потребну меру душевне моћи и потстрека за правилан избор културних добара.

Рад на омладинској психологији, код Словенаца у целини до сада, на примеран начин приказује професор педагогике на загребачком универзитету, Др. Стјепан Матичевић у реdepary: »Jugendkundliches Streben und Forschen in Jugoslawien« (Zeitschrift fiir Jugendkunde, 5. Jahrgang, Sammelband 1995). Узгред напомињем да му је у погледу Словенаца био десна рука при изради овога реферата његов бивши ученик — наш професор, Густав Шилих. Врло снажно заснован словеначки ток имао је П сло-